"TO BI BILA JEDNA OD NAJOPASNIJIH MISIJA" Procurio detaljan plan za američku invaziju na Iran: Prvo bi napali odbrambene sisteme, a onda na scenu stupaju elitni padobranci

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra izuzetno rizičnu operaciju slanja specijalnih snaga u Iran kako bi zaplenile skoro pola tone visoko obogaćenog uranijuma, objavio je "Vašington post", pozivajući se na izvore upoznate s planom.

Kako piše "Vašington post", plan je predstavljen Trampu prošle nedelje na njegov zahtev i uključivao bi slanje vojnika, teške opreme za iskopavanje i izgradnju piste kako bi se nuklearni materijal mogao izvući iz Irana avionima.

Stručnjaci upozoravaju da bi takva operacija bila jedna od najkompleksnijih i najopasnijih specijalnih misija ikada pokušavanih tokom rata.

Gde se nalazi iranski uranijum

Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran poseduje oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 procenata, što je blizu nivoa potrebnog za nuklearno oružje, navodi "Vašington post".

Više od polovine tog materijala nalazi se u postrojenju kod Isfahana, u tunelima dubljim od 90 metara, dok se ostatak nalazi u Natanzu i drugim lokacijama. Direktor IAEA Rafael Grosi rekao je da je pristup delu tog postrojenja zatrpan nakon američkog bombardovanja u junu i da nema naznaka većih pokušaja iskopavanja.

"Vašington post" navodi i da su satelitski snimci pokazali moguće premeštanje kontejnera sa obogaćenim uranijumom neposredno pre početka američkih i izraelskih napada.

Kako bi izgledala operacija

Plan američke vojske predviđa slanje velikog broja vojnika i opreme duboko u Iran kako bi obezbedili područje, probili se do podzemnih skladišta i izvukli nuklearni materijal.

- Morali biste da dovedete opremu za iskopavanje, probiti beton i olovnu zaštitu, doći do dna skladišta i izvući kontejnere sa nuklearnim materijalom - rekao je izvor upoznat s planom za "Post".

Procene trajanja operacije kreću se od nekoliko nedelja do više meseci, a sve bi se odvijalo pod neprijateljskom vatrom. Bivši američki general Džozef Votel rekao je da bi takva operacija bila sigurnija nakon prekida vatre, ali da bi se mogla sprovesti i tokom sukoba, uz velike rizike.

- Postoji mnogo rizika. Ovo je izuzetno složena operacija. Verovatno bi bilo žrtava - rekao je.

Komandosi, radioaktivni materijal i borba pod zemljom

Bivši američki specijalci i zvaničnici opisali su koliko bi takva operacija bila kompleksna:

• Operacija bi verovatno započela napadima na iranske odbrambene sisteme kako bi se omogućio ulazak kopnenih snaga
• Vojnici bi zatim morali da prelete stotine kilometara i obezbede perimetar oko nuklearnih postrojenja. Jedna od opcija, prema procenama stručnjaka, uključivala bi padobransko ubacivanje elitnih jedinica poput 82. vazdušno-desantne divizije i Rendžera, potencijalno pod dometom iranske artiljerije, projektila i dronova
• Inženjerske jedinice potom bi morale da izgrade pistu za dopremu opreme i evakuaciju materijala, dok bi transportni avioni i helikopteri bili izloženi napadima
• Unutar podzemnih objekata operaciju bi vodile elitne jedinice poput "Delta Force-a" ili mornaričkih "SEAL-ova", koji bi morali da seku, pale i razbijaju prepreke dok ih drugi vojnici štite

- To je spor, detaljan i potencijalno smrtonosan proces - rekao je jedan bivši specijalac.

Komandosi bi morali da nose zaštitna odela i opremu za disanje, uz senzore za detekciju radijacije, dok bi svaka eksplozija ili sečenje moglo osloboditi opasne materijale.

Postoji i mogućnost zamki unutar objekata, a izloženost radijaciji zahtevala bi stalnu dekontaminaciju ljudi i opreme.

Operacija bi ličila na vojnu bazu, ne tajnu misiju

Zbog obima operacije, američke snage morale bi uspostaviti nešto što bi više ličilo privremenoj vojnoj bazi nego klasičnoj tajnoj operaciji.

Bili bi potrebni:

• mehaničari
• vozači
• logističke jedinice
• nuklearni stručnjaci iz ministarstva energetike koji bi nadzirali rukovanje materijalom

Snabdevanje hranom, vodom i gorivom moralo bi biti stalno, a cela operacija odvijala bi se pod pretnjom napada. Izvlačenje nuklearnog materijala dodatno bi izložilo vojnike opasnosti dok bi se vraćali kroz neprijateljski vazdušni prostor.

Za razliku od operacija poput likvidacije Osame bin Ladena ili pokušaja hapšenja Nikolasa Madura, koje su trajale satima, ova bi mogla da potraje nedeljama.

- To više nije kupovina automobila, nego cele proizvodne linije - rekao je jedan bivši zvaničnik.

Nedostatak specijalizovanih snaga

"Vašington post" navodi da postoji veoma mali broj vojnika obučenih za ovakve operacije izvlačenja nuklearnog materijala iza neprijateljskih linija.

Takve misije su se više razvijale tokom Hladnog rata, dok su se poslednjih godina planovi fokusirali na pretnje poput Severne Koreje i terorističkih grupa.

- Ranije se mnogo više pažnje posvećivalo ovakvim scenarijima - rekao je jedan bivši zvaničnik.

Tramp traži opcije, odluka nije doneta

Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit poručila je da Pentagon priprema različite opcije za predsednika.

- To ne znači da je predsednik doneo odluku - rekla je.

Ministar odbrane Pit Hegset istakao je da je cilj sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje.

- Iran ne može da ima nuklearnu bombu - i neće je imati - rekao je.

Tramp, koji je u kampanji obećavao okončanje ratova, sada ulazi u petu nedelju sukoba s Iranom, koji se za sada vodi uglavnom vazdušnim napadima u saradnji s Izraelom.

"Vašington post" zaključuje da bi slanje kopnenih snaga predstavljalo novi nivo eskalacije i značajno povećalo rizik za američku vojsku, dok bi sama operacija bila među najsloženijima u modernoj vojnoj istoriji.

Sve najnovije informacije o ratu u Iranu, čitajte u našem blogu.

(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.

(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.

Basidž - najstrašnija unutrašnja sila u Iranu: Teheran pod čizmom ozloglašene milicije

(Index)