Iran uvodi takse u kriptovalutama: "Brodovima se daje nekoliko sekundi da plate u bitkoinima"! Tarifa - jedan dolar po barelu nafte

Iran će zahtevati da brodarske kompanije plaćaju putarine u kriptovalutama za tankere sa naftom koji prolaze kroz Ormuski moreuz, dok nastoji da zadrži kontrolu nad ključnim plovnim putem tokom dvonedeljnog primirja.

Iran uvodi naknadu od jednog dolara po barelu za prolaz kroz Ormuski moreuz, koja će se plaćati u kriptovalutama.

Hamid Hoseini, portparol Unije izvoznika nafte, gasa i petrohemikalija Irana, rekao je za Fajnenšel tajms da Iran planira da naplaćuje naknade svakom tankeru koji prolazi i da pregleda svaki brod.

„Iran mora da prati šta ulazi i izlazi iz moreuza kako bi se osiguralo da se ove dve nedelje ne koriste za prenos oružja. Sve se može desiti, ali procedura će se odvijati za svaki brod, a Iran se ne žuri“, rekao je Hoseini, čije udruženje tesno sarađuje sa državom.

Odluke o uslovima prolaska kroz moreuz donosi Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana. Hoseinijeve izjave sugerišu da će Iran zahtevati od svih tankera da koriste severnu rutu duž njegove obale, što postavlja pitanje da li će brodovi povezani sa zapadnim ili zalivskim državama biti spremni da rizikuju tranzit.

Jedan dolar po barelu nafte

Hoseini je izjavio da svaki tanker mora da obavesti vlasti o svom teretu putem imejla, nakon čega će Iran odrediti iznos poreza koji će se platiti u digitalnim valutama. Dodao je da je tarifa jedan dolar po barelu nafte, dok prazni tankeri mogu proći besplatno.

„Kada imejl stigne i Iran završi procenu, brodovima se daje nekoliko sekundi da plate u bitkoinima, osiguravajući da ne mogu biti praćeni ili zaplenjeni zbog sankcija“, rekao je Hoseini.

U sredu su tankeri u Zalivu primili radio poruku upozorenja da će biti meta vojnih udara ukoliko prvo ne dobiju odobrenje od iranskih vlasti.

„Ako bilo koji brod pokuša da prođe bez dozvole, biće uništen“, navodi se u poruci na engleskom jeziku, prema videu koji je podeljen sa FT.

Sudbina tranzita kroz moreuz jedno je od najtežih pitanja sa kojima se suočavaju pregovarači dok pokušavaju da privremeno primirje pretvore u trajni mir, pri čemu se želja Irana da zadrži uticaj nad ovim ključnim plovnim putem sukobljava sa snažnim protivljenjem američkih saveznika u Zalivu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je primirje uslovljeno „potpunim, trenutnim i bezbednim otvaranjem Ormuskog moreuza od strane Islamske Republike Iran“, navodi se u objavi na društvenim mrežama. U saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana navedeno je 10 tačaka koje čine osnovu pregovora sa SAD, uključujući novi „protokol za bezbedan prolaz“ kroz moreuz u koordinaciji sa iranskim oružanim snagama.

Brodarske kompanije oprezne

Zapadni brodovlasnici su u sredu rekli da zauzimaju oprezan pristup dok čekaju detalje o tome kako i da li će moreuz biti ponovo otvoren, jer trenutno nijedan brod ne pokušava prolaz osim dva povezana sa Iranom.

Maersk, druga najveća brodarska kompanija na svetu, objavila je da „hitno radi“ na razjašnjenju uslova.

„Primirje može stvoriti mogućnosti za tranzit, ali još uvek ne pruža potpunu bezbednost u pomorskom saobraćaju“, navela je kompanija, dodajući da će nastaviti sa „opreznim pristupom“ i da za sada ne menja konkretne usluge.

Dozvoljavanje Iranu da nastavi da kontroliše ovaj ključni plovni put verovatno će biti neprihvatljivo za države Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. To takođe pokreće pitanja za OPEK+, a analitičari upozoravaju da bi davanje Iranu kontrole nad Ormuzom moglo fundamentalno promeniti ravnotežu snaga unutar organizacije, dajući Teheranu potencijalni veto na izvoz rivalskih članica.

Ali Šihabi, komentator blizak saudijskom kraljevskom dvoru, rekao je da će kraljevina zahtevati „nesmetan“ pristup globalnim tržištima.

„Dozvoljavanje Iranu bilo kakvog oblika kontrole nad moreuzom bila bi crvena linija. Prioritet mora biti nesmetan prolaz kroz moreuz“, rekao je Šihabi.

187 tankera punih nafte čeka u Zalivu

Ključni saudijski cevovod Istok-Zapad, koji kraljevina koristi za preusmeravanje izvoza ka Crvenom moru, pogođen je dronom, prema izvorima upoznatim sa situacijom, uprkos prekidu vatre. Prema poslednjim podacima, oko 175 miliona barela sirove i rafinisane nafte trenutno je utovareno na 187 tankera u Zalivu, koji bi sada mogli da počnu da se kreću, u zavisnosti od situacije u moreuzu. Rukovodioci industrije procenjuju da između 300 i 400 brodova čeka da napusti Zaliv čim prolaz bude bezbedan, a jedan od njih opisuje situaciju kao „parking“.

Nekoliko trgovaca veruje da će situacija u narednim danima podsećati na sistem razvijen u protekle dve nedelje, u kojem je manjem broju brodova koje je odobrio Iran dozvoljeno da prođu određenom rutom. Tokom sukoba, ovo se uglavnom odnosilo na brodove koji su ranije poslovali sa Iranom i nisu bili povezani sa SAD, Izraelom ili državama Zaliva koje su pružale logističku podršku napadima.

Martin Keli, direktor konsultantskih usluga u pomorskoj obaveštajnoj grupi EOS Risk, rekao je da „nema šanse“ da se zaostatak brodova koji čekaju da isplove reši u roku od dve nedelje. Prema njegovim rečima, oko 10 do 15 brodova moglo bi da prođe kroz moreuz svakog dana, jer je proces „prilično dugotrajan“, što je značajno smanjenje u poređenju sa oko 135 brodova dnevno pre rata.

(Izvor: Fajnenšl Tajms)