Postoje velike regionalne razlike u cenama hrane širom Srbije
Cene u prodavnicama često su niže od onih na pijacama zbog uvoza i većih nabavnih količina
Iako su cene hrane u proseku ostale slične onima iz prethodnog meseca, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku i pijačni barometri pokazuju velike razlike u zavisnosti od toga u kom gradu živite. Dok je u jednom gradu određena namirnica luksuz, u drugom je i do tri puta jeftinija.
O regionalnim razlikama, uticaju uvoza i globalnim krizama na naše trpeze u emisiji "Jutro na Blic" govorili su Radojka Nikolić, urednica „Biznis Magazina“, i Denis Kučević, upravnik Instituta za stočarstvo i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Sir najskuplji u Novom Pazaru, voće najjeftinije u Leskovcu
Najveće razlike u cenama beleže se kod mlečnih proizvoda i povrća. Prema podacima sa terena, sir i kajmak su ubedljivo najskuplji u Novom Pazaru, dok se po najpovoljnijim cenama mogu pazariti u Kraljevu i Vranju.
Beograd drži primat kada je u pitanju skupoća povrća, dok ljubitelji voća najbolje prolaze u Leskovcu, gde su cene najniže.
Zanimljivo je da je meso zabeležilo rast u odnosu na prošli mesec – poskupeli su junetina, svinjetina i šaran, dok je jedino cena piletine ostala stabilna.
Zašto je u prodavnicama često jeftinije nego na pijaci?
Mnogi kupci primećuju da su cene u velikim trgovinskim lancima često niže nego na zelenim pijacama. Radojka Nikolić objašnjava da odgovor leži u uvozu.
– Srbija je postala veliki uvoznik osnovnih namirnica. Čak 60% potreba za pasuljem, krompirom, crnim i belim lukom podmirujemo iz uvoza, dok je domaća proizvodnja pala na svega 40%. Velike firme poput postižu niže nabavne cene jer kupuju na veliko na evropskom tržištu i zato mogu da ponude niže cene u prodavnicama.
Ona dodaje da domaći proizvodi na pijacama automatski imaju višu cenu, delom zbog manjeg obima proizvodnje, a delom zbog kupovne moći koja diktira cene u većim centrima.
Hrana u Srbiji poskupela 60%, u Nemačkoj 20%
Poredeći situaciju u Srbiji sa Nemačkom, Nikolić ističe da su tamo osnovne namirnice od perioda korone do danas poskupele oko 20%, dok je u Srbiji taj procenat u segmentu hrane dostigao 50 do 60% u poslednjih pet godina.
Ipak, Nemačka se suočava sa drugim problemima – cenom energenata. Dizel tamo košta oko 2,5 evra, dok je u susednoj Austriji jeftiniji za oko 30 centi, što dovodi do "prekograničnog turizma" radi tankovanja goriva. Zanimljivo je i da su subvencije u Nemačkoj tolike da su mlečni proizvodi i puter jeftiniji nego u Austriji, ali i u Srbiji.
Problem đubriva
Profesor Denis Kučević upozorava da Srbija gubi svoju „prehrambenu suverenost“.
– Nekada smo bili veliki izvoznici povrća, a sada uvozimo pasulj iz Kirgistana i Kine, beli luk iz Kine, a krompir iz Nemačke i Francuske. Mali proizvođači su ugušeni jer nisu uspeli da se organizuju naspram velikih uvoznika.
Dodatan problem predstavlja zavisnost od uvoznih mineralnih đubriva. Srbija uvozi čak dve trećine mineralnog đubriva, a domaća proizvodnja podmiruje svega 25% potreba.
– Rešenje je u povratku stajnjaku, najboljem organskom đubrivu, ali mi smo stočni fond toliko smanjili da ga nema dovoljno. Moramo oživeti naša sela, jer nam je prosečan vlasnik gazdinstva stariji od 65 godina. Bez mladih i edukovanih ljudi na selu nema stabilne proizvodnje – naglašava Kučević.
Šta nas čeka do kraja godine?
Prognoze za 2026. godinu nisu ohrabrujuće. Prema rečima Radojke Nikolić, američke i svetske institucije (poput FAO) predviđaju da će cene nafte ostati visoke cele godine, što će se direktno ugrađivati u cenu hrane.
– FAO predviđa dvostruki rast cena biljnih ulja, preko 13%, dok će cene žitarica i šećera takođe rasti zbog suša i poremećenih lanaca snabdevanja. Jedina svetla tačka je piletina, čija bi cena mogla ostati stabilna zbog smanjene potražnje u zemljama Persijskog zaliva – zaključuje Nikolić.
