Arhipelag jeste deo Norveške ali je takođe pod upravom jedinstvenog sporazuma koji omogućava skoro svima da tamo započnu život - bez vize
Prema dokumentu Odbrambenog koledža NATO iz 2024, savez je razvio krizni plan za slučaj ruskog iskrcavanja na Svalbard
U polarnom regionu situacija se žestoko zakuvava. Rivalstvo velikih sila pojačava se na Arktiku, i to ne samo zbog Grenlanda.
Pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom uzbunile su svet, a vode su se uzburkale i oko obližnjeg Svalbarda, norveškog arhipelaga smeštenog između kopnene Norveške i Severnog pola. To je jedno od najsevernijih naseljenih područja u svetu, poznato po surovom i izolovanom pejzažu ispunjenom glečerima i zaleđenim tundrama, dom polarnih medveda, svalbardskih irvasa i arktičkih lisica.
Ovog puta, međutim, nisu Trampove pretnje te koje su uzburkale vode oko Svalbarda, već potezi Norveške, koji su privukli žestoke primedbe od evropskih i NATO saveznika, koji tvrde da je njen suverenitet nad arhipelagom ograničen sporazumom iz 1920.
Oslo, međutim, insistira da nema mnogo izbora nego da čuva svoj ćošak Arktika - ili rizikuje da Svalbard postane lansirno mesto neprijateljskih sila.
"Geopolitički jednorog"
“Njujork tajms” opisuje Svalbard kao “geopolitičkog jednoroga”, smeštenog samog visoko na Arktiku blizu Severnog pola. Tamo živi oko 3.000 ljudi, od čega većina u najvećem gradu Longjerbijenu - njih oko 2.500 iz više od 50 različitih država. Arhipelag jeste deo Norveške, ali je takođe pod upravom jedinstvenog sporazuma iz 1920, koji omogućava skoro svima da tamo započnu život - bez vize.
Decenijama su naučnici iz čitavog sveta dolazili u međunarodnu istraživačku stanicu na Svalbardu, dok su kineski studenti na motornim sankama odlazili u avanture sa evropskim kolegama, a Norvežani i su organizovali šahovske turnire i jeli boršč, navodi list.
Ali, danas Norveška nastoji da utvrdi svoj suverenitet nad Svalbardom i suzbije strani uticaj i to tako što:
- Oduzima se pravo glasa stranim stanovnicima Svalbarda
- Blokiraju se prodaje zemlje stranim kupcima
- Pooštrava se kontrola nad stranim istraživačima
- Norveška polaže pravo na morsko dno stotinama kilometara unaokolo
Oštriji stav deo je nove ere naglašenih geopolitičkih sukoba, u kojoj se - kako se planeta zagreva i borba za resurse pojačava - nadmetanje velikih sila širi sve do Arktičkog kruga.
Zašto je Svalbard važan
Arhipelag je jedno od najboljih mesta u svetu za preuzimanje satelitskih podataka i praćenje raketnih putanja. U okolnim morima nalaze se dragocene rezerve retkih minerala. Nedavna istraživanja pokazala su da se ogromne količine bakra, cinka, kobalta, litijuma i retkih zemnih elemenata nalaze u morskom dnu, a takvi minerali pokreću savremene tehnologije.
Norveška pažljivo čuva to bogatstvo. Jer, ko kontroliše Svalbard, stiče uporište za dominaciju nad Arktikom - područjem koje je sve važnije za bezbednost Evrope, Severne Amerike i Azije.
Američki zvaničnici optužuju kineske istraživače da tamo sprovode nezakonita vojna istraživanja. Rusi, pak, iznose pretenzije prema Svalbardu koristeći retorku sličnu onoj kojom su polagali pravo na Ukrajinu.
Oslo već kontroliše 99% teritorije Svalbarda, ali ne odustaje od preostalih jedan odsto.
- Norveška se sada našla u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od 1945. Kad politička pažnja pada na Grenland, naravno da deo nje kaplje i na Svalbard - rekao je “Njujork tajmsu” Ejvin Vad Piterson, državni sekretar norveškog Ministarstva spoljnih poslova.
Većina ljudi ne razmišlja o Norveškoj kao o “sili”. To je bogata skandinavska zemlja koja se povezuje sa međunarodnom diplomatijom i Nobelovim nagradama. Ali, vremena se menjaju. Piterson je rekao da su druge zemlje isuviše dugo gledale na Svalbard kao na “svojevrsnu slobodnu zonu, gde svako može da dođe i radi skoro šta god poželi”.
- To nije tako. Ovo je norveška suverena teritorija, i sada to činimo jasnijim - dodao je on.
Šta navodi sporazum
Nakon Prvog svetskog rata, sile pobednice priznale su norveško pravo na arhipelag, ali uz određene uslove:
- Sporazum o Svalbardu iz 1920. zabranio je svaku ratnu aktivnost
- Svim potpisnicima garantovao je jednak pristup lovu, ribolovu, rudarstvu i posedovanju zemljišta
Nekoliko zemalja, uključujući Dansku, Francusku, Italiju, SAD i Japan, odmah su potpisale sporazum. Ubrzo su se pridružili Sovjeti i Kina, a od tada je skoro 50 država, među kojima Avganistan i Severna Koreja, dodalo svoje potpise, i steklo ista prava pristupa kao i ostale.
Lejf Terje Aunervik, gradonačelnik Longjerbijena, govorio je “Njujork tajmsu” o porastu investicija, službenih poseta i strateškog interesovanja.
- Sada svaka zemlja sebi govori: “Trebalo bi da budemo tamo” - rekao je on.
Šta je sa Rusijom
Rusko prisustvo na Svalbardu proteže se vekovima unazad i Sovjeti su tamo osnovali nekoliko rudarskih naselja.
Kad je u januaru 2024. vladajuća partija Norveške objavila da će zemlja započeti istraživanje mineralnih resursa na ogromnom delu svog morskog dna - području veličine Nemačke koje obuhvata i vode oko Svalbarda - Rusija je upozorila komšije, sa kojima deli granicu dugu 200 km, da je to “nezakonito”. Island se složio tada sa Rusima, dok je EU ocenila stav Norveške kao “neusklađen”.
Ali norveško Ministarstvo energetike jasno je poručilo u decembru da njihov cilj ostaje.
Nedavno je jedan ruski zvaničnik rekao da bi arhipelag trebalo preimenovati u “Pomorska ostrva”, dok je drugi naglasio da Rusija ima istu obavezu da štiti rusko govorno stanovništvo na Svalbardu kao i u Ukrajini, navodi “Njujork tajms”.
Ivan Lavrentijev, naučnik sa Ruske akademije nauka koji proučava glečere u Barencburgu, veruje da Rusija nikada neće napustiti Svalbard, iako već kontroliše više teritorije unutar Arktičkog kruga nego ijedna druga zemlja.
- Kopaćemo zauvek tamo - rekao je on.
Ruska invazija na Svalbard?
Prema dokumentu Odbrambenog koledža NATO iz 2024, savez je razvio krizni plan za slučaj ruskog iskrcavanja na Svalbard. U simulaciji se predviđa da bi ruska invazija mogla da se dogodi u aprilu 2028. Tada bi, prema scenariju, razglas u Longjirbjenu objavio: "Stanovnici Longjerbijena! Ruske snage su sletele i mirno preuzele arhipelag".
Prema autoru simulacije, zapadne zemlje bi se podelile: SAD, Kanada, Velika Britanija, nordijske i baltičke države zahtevale bi hitnu vojnu reakciju, dok bi Nemačka i Francuska odugovlačile, pravdajući se da ne žele da skreću pažnju sa rata u Ukrajini.
Šta je sa Kinom
Američki kongresmeni veruju da Kina izvodi vojna istraživanja na Svalbardu, što nije dozvoljeno sporazumom.
Kineski naučnici imaju pristup moćnom radarskom sistemu koji nadgleda svemirske vremenske prilike i atmosferu. Prema podacima sa jednog portala, najmanje tri aktuelna istraživačka projekta koji koriste podatke prikupljene tim uređajem podeljena su sa Kineskim istraživačkim institutom za širenje radio-talasa, koji je deo kineskog sektora odbrane. Institut nije odgovorio na zahtev “Njujork tajmsa” za komentar.
BONUS VIDEO
