Prioriteti uključuju identifikaciju opština za preseljenje stanovnika i njihovi kapaciteti za zdravstvo, smeštaj i obrazovanje
Proces se bazira na iskustvima ruske invazije na Ukrajinu, a posebna pažnja je posvećena energetskoj infrastrukturi
Norveške vlasti uveliko pripremaju plan evakuacije civilnog stanovništva koji bi se koristio u slučaju napada Rusije, izjavila je šefica Kancelarije za civilnu zaštitu (DSB) Elisabet Aarsaeter.
Prema njenim rečima, kancelarija usko sarađuje sa oružanim snagama i policijom.
Trenutno se vrši procena potencijalno ugroženih područja.
- To su regioni geografski bliski Rusiji, kao i mesta gde se nalaze vojni objekti - navela je ona za web portal VG.
Sastanci vezani za planiranje vojne evakuacije već su održani u severnim delovima zemlje. Prilikom izrade planova, Norveška se oslanja na iskustva stečena tokom ruske invazije na Ukrajinu. U obzir se uzima, između ostalog, visoka verovatnoća napada agresora na energetsku infrastrukturu.
- S obzirom na to da Rusija u Ukrajini napada i civilne objekte, smatramo neophodnim širu procenu toga koji bi ciljevi mogli biti napadnuti u Norveškoj - rekla je šefica Kancelarije za civilnu zaštitu.
Razmatraju gde da presele stanovništvo
Vlasti takođe ističu da Rusija na okupiranim teritorijama ignoriše norme međunarodnog humanitarnog prava.
- Okrutnost koju Rusija pokazuje prema civilnom stanovništvu na okupiranim teritorijama izuzetno je velika. Ne smemo dopustiti da ijedan Norvežanin završi na drugoj strani okupacione linije - izjavio je načelnik opštine Bardu, Toralf Heimdal.
DSB takođe istražuje koje bi opštine mogle da posluže kao oblasti za preseljenje stanovništva i procenjuje njihove kapacitete u oblasti zdravstva, stanovanja i obrazovanja. Priprema i ažuriranje evakuacionih planova biće jedan od prioriteta vlasti u 2026. godini.
Prema rečima načelnika Sor-Varangera, Magnusa Melanda, "potreba za merama je ogromna" i treba da obuhvati celu Norvešku, jer se "bezbednosna situacija u svetu bitno promenila".
Ove države se spremaju evakuacione planove
U oktobru je saopšteno da su evakuacione planove za slučaj ruskog napada počeli da pripremaju Letonija, Litvanija i Estonija. Zajedno planiraju da u okviru svojih granica premeste u bezbedna područja oko 1,2 miliona ljudi.
Šef Nemačke federalne obaveštajne službe (BND) ranije je izjavio da Rusija može pripremati provokaciju u baltičkim državama, sličnu operaciji aneksije Krima 2014. godine. Napomenuo je da ne bi bilo reči o masovnoj invaziji sa tenkovima i bombardovanjem, već o slanju tzv. "zelenih čoveka" - vojnika bez oznaka, koji bi zauzimali granične gradove pod izgovorom "zaštite rusko‑jezičkog stanovništva".
Ruski predsednik Vladimir Putin već povećava vojno prisustvo na granicama baltičkih država i Finske.
Gradi vojna postrojenja, modernizuje železničke pruge, istovremeno povećava regrutaciju u vojsku i proizvodnju oružja. Prema zapadnim obaveštajnim službama i vojsci, baza za konfrontaciju sa NATO-om biće Leningradski vojni okrug, obnovljen početkom 2024. godine.
(Forum24)
