Eksperti upozoravaju na rizike povezane s hibridnim ratovanjem, koji ostaju imperativ obrade za nacionalne strategije bezbednosti
U izveštaju se ističe ranjivost infrastrukture i ekonomske uzajamnosti kao faktora u eskalaciji potencijalnih sukoba
Ove zime sva domaćinstva u Holandiji počela su da dobijaju vladinu brošuru sa uputstvima kako da se pripreme da prežive 72 sata bez vode, struje i telefonskog signala, u vanrednoj situaciji izazvanoj ekstremnim vremenskim uslovima ili neprijateljskim napadom.
"Naša bezbednost je ugrožena. Iako Holandija trenutno nije u ratu, mi nismo ni u mirnodopskim uslovima. Druge zemlje pokušavaju da utiču na nas, na primer širenjem lažnih vesti na internetu ili napadima na kritične sisteme. One već prikupljaju informacije o našim energetskim kablovima, internet kablovima i gasovodima, kako bi u nekom trenutku mogle da ih oštete", objašnjava se u brošuri.
Ovo je deo značajne promene u razmišljanju širom evropskog kontinenta, gde se rat sve više posmatra kao konkretna i realna mogućnost, što je dovelo do naglog povećanja izdvajanja za odbranu i do toga da više zemalja ponovo uvodi obavezni vojni rok kako bi povećale broj vojnika.
Promenu dodatno podstiče jasna poruka administracije američkog predsednika Donalda Trampa da Vašington više nije zainteresovan da bude glavni garant evropske bezbednosti. Nacionalna strategija bezbednosti, objavljena u novembru, navodi da Sjedinjene Američke Države (SAD) žele da povuku svoje trupe iz Evrope - gde su od kraja Drugog svetskog rata služile kao odvraćanje Moskve - i da ih prebace u zapadnu hemisferu, koja obuhvata Severnu i Južnu Ameriku, piše irski portal "Ajriš tajms".
Istovremeno, evropski lideri upozoravaju da raspolažu obaveštajnim podacima prema kojima se Rusija priprema za sukob i van Ukrajine, te da bi u roku od tri do pet godina mogla da napadne neku članicu NATO-a.
- Mi smo sledeća meta Rusije. I već smo u opasnosti. Rusija je vratila rat u Evropu i mi moramo biti spremni za razmere rata kakve su trpeli naši bake i deke, pa čak i pradede - upozorio je u decembru generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Ove poruke polako dopiru i do javnosti, stvarajući sumornu i zabrinjavajuću atmosferu u različitim evropskim zemljama.
- Postoji jasan osećaj zabrinutosti da rat dolazi u nekom obliku - prenela je atmosferu iz Holandije žena koja tamo živi, piše irski portal.
"Moramo biti spremni da izgubimo našu decu"
Fabijen Mandon, načelnik Generalštaba oružanih snaga, upozorio je javnost u novembru da bi ova zemlja morala da se pripremi na patnju, pa čak i na gubitak dece.
- Nažalost, Rusija danas - koliko znam na osnovu informacija kojima imam pristup - priprema se za sukob sa našim zemljama do 2030. godine. Uverena je da joj je egzistencijalni neprijatelj NATO, a samim tim i naše zemlje. Moramo da prihvatimo da živimo u opasnom svetu i da ćemo možda morati da upotrebimo silu kako bismo se zaštitili - rekao je Mandon.
Sve se to dešava u kontekstu niza incidenata - uključujući sabotaže i sajber napade - koji su dodatno pojačali osećaj nesigurnosti.
Nemačka je nedavno pozvala ruskog ambasadora na razgovor zbog, kako Berlin navodi, porasta ruskih hibridnih napada, uključujući sajber napad na kontrolu vazdušnog saobraćaja i pokušaje mešanja u izbore, što su optužbe koje Rusija negira.
Moguća eskalacija ruskih hibridnih napada
Od kada je Rusija 2022. izvršila invaziju na Ukrajinu, značajno je povećala tajne operacije u Evropi, koje su postale zaštitni znak ruske strategije, piše "Odesa žurnal". Dok je broj incidenata povezanih sa hibridnim ratom (ne računajući one s dronovima) opao u 2025. nakon vrhunca u 2024, situacija ostaje veoma napeta. Ključno pitanje je da li je to taktička pauza Kremlja ili velika strateška promena.
Stručnjaci navode nekoliko mogućih objašnjenja za ovaj pad:
- evropske obaveštajne službe su postale efikasnije u blokiranju napada
- Kremlj pokušava da ostvari svoje ciljeve kroz pregovore sa Trampom, privremeno smanjujući intenzitet svojih operacija
Stručnjaci sa holandskog Univerziteta u Lajdenu naglašavaju da je ključna karakteristika hibridnih operacija nemogućnost da se sa sigurnošću dokaže ko je odgovoran. Analitičari ističu da hibridni rat pomaže Rusiji na bojnom polju stvaranjem pritiska iza neprijateljskih linija.
Očekuje se da će rizici rasti u 2026. godini. Napadi velikih razmera i operacije uticaja mogli bi da se nastave sa obnovljenom intenzitetom pred ključne izbore u više evropskih zemalja, uključujući lokalne izbore u Francuskoj 2026. i predsedničke 2027. Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da, ukoliko na pregovorima Moskve i Vašingtona Moskva ne postigne svoj cilj, ili ako SAD ostave Evropu izolovanom, Rusija može da započne nove "provere" evropske odlučnosti.
"Idemo ka ratu koji bi Evropa mogla da izgubi"
Dugotrajan nestanak struje na Iberijskom poluostrvu tokom prošlog leta zvanično je pripisan tehničkim problemima, ali je pokazao koliko u visoko digitalizovanom i međusobno povezanom svetu kvarovi na kritičnoj infrastrukturi mogu imati lančane posledice. Ljudi su ostajali zaglavljeni u vozovima i liftovima, semafori nisu radili, a masa se okupljala oko radija na baterije da bi saznala šta se dešava, dok su mobilna mreža i Wi-Fi prestali da funkcionišu.
Izveštaj konsultantske kuće "Diloit Ajrlend" i istraživačkog centra Institut za međunarodne i evropske poslove, zasnovan na diskusijama za okruglim stolom između lidera industrije i vladinih agencija, posebno ističe luku Dablin kao ranjivu tačku, kada je Irska u pitanju, jer "jedinstveno mesto čiji bi eventualni problemi mogli ozbiljno poremetiti ceo nacionalni lanac snabdevanja".
"Hrana bi počela da nestaje sa rafova u prodavnicama u roku od tri dana ukoliko bi se tamo dogodio neki značajan incident", navodi se u izveštaju.
Neki učesnici izrazili su zabrinutost zbog "pojačanog interesovanja stranih obaveštajnih službi", a jedan predstavnik tehnološkog sektora rekao je da su morali da pojačaju svest o riziku da Rusija, Kina ili Indija pokušaju da ubace špijune u njihove organizacije.
- Ne samo da idemo ka ratu u Evropi, već idemo ka ratu koji bi Evropa mogla da izgubi - rekao je jedan učesnik diskusije, piše "Ajriš tajms".
(Irish Times, Odessa Journal)
