Broj žrtava je porastao na 589, dok je broj povređenih dostigao 2.980, a na spisku nestalih nalazi se blizu 50.000 ljudi
Spasilačke ekipe i volonteri tragaju za preživelima, a komšije organizovano pomažu starijima
Dva snažna zemljotresa u razmaku od svega 39 sekundi pogodila su u sredu uveče gusto naseljene četvrti u Venecueli i naterala stanovnike da panično istrče na ulici dok su se zgrade ljuljale, pucale i rušile širom prestonice - Karakasa. "Izgleda kao Gaza, kao ratna zona", komentar je jednog novinara koji se našao u epicentru potresa.
Milioni ljudi u Karakasu i La Gvariji proveli su noć u automobilima, a, prema rečima svedoka, ljudi iz celih naselja, posebno iz siromašnijih četvrti, noć su proveli u šatorima na ulicama jer su im domovi pretvoreni u šut. Oni koji nisu imali šatore, spavali su na dušecima ili jednostavno na prostirkama na travi. Neki su unezvereni tražili svoje rođake strepeći od novih zemljotresa, dok su spasilačke ekipe pokušavale da dođu do zarobljenih u ruševinama, piše "Njuzvik".
Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez proglasila je vanredno stanje i izjavila da je "desetine zgrada srušeno", a da se La Gvaira suočava sa "pravom tragedijom". Američki geološki zavod izdao je dva crvena upozorenja i procenio da postoji 41 odsto verovatnoće da broj žrtava premaši 10.000.
Broj žrtava dva zemljotresa koji su pogodili Venecuelu porastao je na oko 589, dok je broj povređenih dostigao 2.980, izjavila je danas vršilac dužnosti predsednika Venecuele Delsi Rodrigez, javio je Tanjug. Ukupno 45.527 ljudi uvršteno je na spisak nestalih koji je nakon zemljotresa objavila internet stranica "Desaparesios teremoto Venecuela", prenela je Srna.
Stanovnici Karakasa: "Imali smo osećaj da se beton pretvorio u more"
Za mnoge u venecuelanskoj prestonici, strah je počeo osećajem koji prkosi logici.
- U 18.05 sam krenula da izvedem psa niz stepenice sa drugog sprata, i kada sam silazila, sve je počelo snažno da se pomera s leva na desno, kao da stojim na obali i osećam kako me nose morski talasi. Samo što smo bili na betonu - ispričala je za "Njuzvik" Marijan Riber, novinarka iz zdravstvene rubrike u Karakasu.
Riber je rekla da je zvuk bio zaglušujući - istovremeno su škripali metal, staklo i beton, praćeni vrištanjem komšija, dok je podrhtavanje trajalo mnogo duže nego što je ikada ranije doživela.
- Ovo je trajalo jako dugo, jako dugo. Držala sam psa uz sebe i osećala da se tlo ispod mene i dalje pomera, a onda su usledili naknadni potresi - opisala je ona potresne trenutke.
Ljudi spavali u automobilima, u mraku dozivali svoje najbliže
Pošto je u pojedinim delovima Karakasa mobilna mreža prestala da radi, a naknadni potresi nastavili da tresu zgrade tokom cele noći, mnoge porodice napustile su svoje domove i izašle napolje.
- Većina Venecuelanaca je spavala u automobilima, dežurajući i brinući jedni o drugima. Vodimo i pse sa sobom gde god idemo. Nažalost, ovo je tragedija na koju nismo navikli niti smo za nju bili spremni - rekla je novinarka.
Prema navodima AFP-a, u Altamiri, jednoj od najteže pogođenih četvrti, potpuno se srušila zgrada od 22 sprata. Stanovnici pričaju da su se između nebodera dizali oblaci prašine, ljudi su u mraku dozivali svoje najbliže, dok su se dobrovoljci sa baterijskim lampama peli preko ruševina u potrazi za preživelima.
Komšije se spontano organizovale da pomažu starijima
Prema rečima novinarke Marijan Riber, komšije su se spontano organizovale u grupe koje obilaze starije sugrađane, dele vodu i raščišćavaju stepeništa, dok su drugi nemo sedeli i posmatrali napukle zgrade u kojima su živeli decenijama.
Za Kejlu Romero Rivas prvi znak da nešto nije u redu bio je neobičan, dubok zvuk za koji je u početku pomislila da dolazi iz sobe njene ćerke.
Kada je podrhtavanje postalo još jače, porodica je pokušala da pobegne, ali vrata stana su se toliko pomerala da nisu mogli da ih otvore. Njen suprug je uspeo silom da otvori vrata, ali se pritom povredio. U haosu je njen dever pao, pa su u prvi mah pomislili da je doživeo moždani udar, ali je kasnije utvrđeno da ima prelom ključne kosti i da je bio u stanju šoka. Romero Rivas je zagrlila ćerku i počela da se moli.
U njihovom stanu su se vaze i ukrasi razbili, ali je sama konstrukcija izdržala. Napolju su se komšije okupljale u mraku, grlile, plakale i pokušavale da shvate razmere katastrofe.
Dok su se vozili kroz Santa Fe, videli su gomile ljudi na ulicama: roditelje sa decom, starije umotane u ćebad, ljude koji slušaju radio u parkiranim automobilima. Iz srušenih zgrada su se čuli "jezivi krici".
- Bilo je veoma teško. Previše je ljudi ostalo bez doma - dodala je ona.
"Kao Gaza posle rata"
Novinar iz Karakasa Toni Frandži Mavad zatekao se u liftu kada je počeo zemljotres.
- Lift je počeo jako da se ljulja s jedne na drugu stranu i brzo je krenuo nadole - rekao je za "Njuzvik".
Kada su se vrata konačno otvorila u drugom podzemnom nivou garaže, on i još dve osobe istrčali su napolje i gledali kako se zgrada iznad njih opasno njiše.
Pošto je mobilni telefoni nisu radili, ljudi su se okupljali na mestima gde je još bilo dostupnog Wi-Fi signala. Tada je Mavad počeo da dobija prve informacije o urušenim zgradama u severnim delovima grada i objektima koji su se potpuno srušili.
- Tada sam shvatio da to nije bio samo manji potres. Zgrade se nisu rušile u Karakasu od zemljotresa 1967. godine. Izgledalo je kao Gaza. Kao ratna zona - dodao je on.
Zemlja već u krizi suočava se sa novim iskušenjem
Zemljotresi su pogodili naciju koja je već godinama opterećena ekonomskim slomom i masovnim iseljavanjem stanovništva. Više od 7,7 miliona Venecuelanaca napustilo je zemlju u poslednjoj deceniji.
Potresi su oštetili i međunarodni aerodrom Simon Bolivar, što je dodatno otežalo spasilačke operacije. Brojne zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države (SAD), Švajcarsku, Francusku, Kinu, Brazil i Dominikansku Republiku, počele su da šalju pomoć.
Vlada SAD opredelila je danas 150 miliona dolara pomoći, a američki državni sekretar Marko Rubio je ranije izjavio da će američki odgovor biti "veliki, brz i efikasan", napominjući da su spasilački timovi i medicinska oprema već na putu.
- Ova dva zemljotresa su još jedan humanitarni izazov za narod Venecuele, koji je već mnogo propatio. Ali na terenu postoji ogromna solidarnost: obični građani nude sklonište, hranu i moralnu podršku gde god mogu - rekao je za Pol Anđelo, američki posetilac Karakasa.
