Mreža Foxtrot, povezana sa iranskim režimom, koristi tinejdžere za izvršavanje nasilnih napada i ubistava širom Evrope.
Tinejdžeri se regrutuju putem društvenih mreža i motivisani su novcem koji skoro nikada ne dobiju, a mnogi bivaju uhapšeni pre nego što završe zadatak.
Muškarac u crnom iznenada se pojavio iz zimske noći u predgrađu Stokholma. Sa pištoljem u ruci prišao je 20-godišnjem Muradu Abdelkaderu, studentu koji se vraćao kući sa smene u Mekdonaldsu. Napadač je ispalio više hitaca dok se približavao žrtvi, a poslednji metak ispalio joj je u glavu dok je ležala na zemlji.
Ubica je bio 18-godišnji Atila Azimov, koji je tog februara prošle godine ubio pogrešnog čoveka. To je učinio za novac, po nalogu mreže Foxtrot, organizovane kriminalne grupe povezane sa iranskim režimom, koja je postala poznata po taktici "nasilja kao usluge", piše BBC.
Mreža koja angažuje tinejdžere
Procenjuje se da je mreža Foxtrot od 2022. godine odgovorna za oko 35 ubistava. Dovodi se u vezu i sa nizom napada i pokušaja napada na izraelske ciljeve širom Evrope, uključujući dva incidenta u kojima su korišćeni eksploziv i ručne bombe.
Banda za novac regrutuje tinejdžere da izvršavaju napade, ali im gotovo nikada ne isplati obećani novac, između ostalog zato što ih policija često uhapsi pre nego što dobiju nagradu. Jedan od njih je Johanes Natland, tinejdžer iz Norveške, kojeg je porota londonskog suda Old Bejli u sredu proglasila krivim za planiranje ubistva u Vest Jorkširu.
Prema operativnoj grupi GRIMM, koju je Europol osnovao radi suzbijanja ovog oblika kriminala, tinejdžeri se regrutuju putem društvenih mreža. Čitav proces organizovan je poput video-igre.
Endi Krag, direktor Europolovog centra za borbu protiv teškog i organizovanog kriminala, ovaj model opisuje kao sistematsko angažovanje ranjivih mladih ljudi za izvršavanje ubistava.
Grupu GRIMM trenutno čini 11 zemalja pogođenih ovim fenomenom: Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Veze sa Teheranom
Vođa mreže Foxtrot, Rava Madžid, pobegao je iz Švedske, a potom i iz Turske, gde je boravio. Sada se nalazi u Teheranu.
Policija veruje da su pojedini napadi izvršeni po nalogu režima Irana, poput napada ručnom bombom na izraelsku ambasadu u Kopenhagenu. Drugi napadi povezani su sa sukobima Foxtrota oko kontrole tržišta droge.
Diamant Salihu, istraživački novinar švedske televizije SVT, već tri godine istražuje Foxtrot i njegove veze sa Iranom.
- Režim naređuje vođi mreže Foxtrot da aktivira svoju mrežu za napade na neprijatelje iranskog režima. To mogu biti disidenti, novinari koji kritikuju režim, ali i izraelski ciljevi - rekao je Salihu.
Prema njegovim rečima, veze sa iranskim režimom uspostavljene su nakon oktobra 2023. godine, kada je Madžid pobegao u Teheran.
- Morao je da postigne dogovor kako bi mogao slobodno da živi u Iranu, pod uslovom da on i njegova mreža rade za režim - dodao je.
Slučaj Natland: Ubistvo kao video-igra
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva uvela je sankcije mreži Foxtrot i Madžidu u aprilu 2025. godine. To se dogodilo mesec dana nakon hapšenja tada 18-godišnjeg Natlanda, koji je doputovao u Englesku kako bi izvršio ubistvo po nalogu Foxtrota u okolini Hadersfilda.
Njegov slučaj slikovito pokazuje kako čitav sistem funkcioniše, navodi BBC.
Natland je sin dvoje novinara iz Stavangera. Imao je bezbrižno detinjstvo, ali je kasnije počeo da koristi drogu i razvio psihozu. Završio je na lečenju od zavisnosti i kratko boravio u domu za maloletnike.
Tamo je upoznao drugog tinejdžera koji je na internetu koristio nadimak "UnknownHustler". Upravo mu je on preko interneta ponudio da za 270.000 norveških kruna, odnosno oko 25.000 evra, izvrši ubistvo u Engleskoj.
Nalog je stigao od šesnaestogodišnjeg tinejdžera poznatog pod nadimkom Generalen, koji je angažovao Natlanda za taj zadatak.
Natland je potom stupio u kontakt sa članom Foxtrota pod nadimkom Agent 47, nazvanim po glavnom liku iz serijala video-igara "Hitman". Švedska policija sumnja da se iza tog nadimka krije Ali Šehad Ahmed, bliski saradnik vođe mreže.
Agent 47 rezervisao je Natlandu kartu u jednom smeru za aerodrom u Mančesteru i pomogao mu da dobije hitan pasoš.
Putem aplikacije Signal vodio ga je kroz svaki korak putovanja, a zatim ga predao logističaru pod nadimkom "1". On je Natlanda tretirao kao lika iz video-igre. Poslao mu je mapu i video-snimke koji su pokazivali gde je oružje sakriveno u šumi kod Hadersfilda, a zatim i snimak mesta gde je u žbunju, pored pešačkog tunela, bio sakriven novac.
Kada se Natland sa oružjem smestio u hotel u Hadersfildu, Agent 47 mu je poslao poruku:
- Sutra imamo mnogo posla.
Natland je uhapšen već sledećeg jutra. Nisu ni stigli da mu kažu koga treba da ubije.
Britanski istražitelji za borbu protiv terorizma i dalje pokušavaju da utvrde da li je meta bila osoba iz kriminalnog miljea ili je reč o politički motivisanom ubistvu naručenom u interesu Irana.
Tinejdžeri kao potrošna roba
Tinejdžer poznat kao Generalen, koji je regrutovao Natlanda, bio je izuzetno aktivan.
Osim Natlanda, angažovao je još najmanje dvojicu mladića koji su potom počinili ubistva u Švedskoj.
Jedan od njih bio je Azimov, koji služi doživotnu kaznu zbog ubistva pogrešnog čoveka, dok je drugi sedamnaestogodišnjak koji je tri i po nedelje ranije u Lundu, na jugu Švedske, ubio Ahmeda Zamzama.
Nijedan od izvršilaca nije dobio obećani novac, jer su obojica uhapšena.
Novinar Salihu kaže da je upravo to deo strategije mreže Foxtrot.
- Njima je potpuno svejedno da li će tinejdžeri biti uhapšeni. Kada ih uhapse, više ne mogu da traže obećani novac, a nismo videli nijedan slučaj da je tim mladim ubicama bilo šta isplaćeno. Namerno regrutuju sve mlađe tinejdžere jer oni ne razmišljaju o posledicama i spremniji su da rizikuju - objasnio je.
Generalen je na kraju zaustavljen kada je pokušao da organizuje ubistvo četrnaestogodišnjeg sina jednog norveškog policajca.
Za napad nožem angažovao je petnaestogodišnjaka i sedamnaestogodišnjaka, ali je mlađi tinejdžer sve prijavio policiji.
Prilikom hapšenja, u Generalenovom telefonu pronađeni su detalji plana za Hadersfild, što je britanskoj policiji omogućilo da Natlanda uhapsi u poslednjem trenutku.
Generalen je u maju osuđen na 14 godina zatvora, piše BBC.
Borba protiv mreže se nastavlja
Grupa GRIMM ostvarila je određene uspehe tokom 15 meseci od osnivanja. Policija je sprovela više od 280 hapšenja i privela nekoliko ključnih osumnjičenih.
Jedno od najvažnijih bilo je hapšenje Ahmeda, za kojeg se veruje da je upravo Agent 47. Uhapšen je u kurdskom gradu Sulejmaniji u Iraku, a trenutno se čeka odluka o njegovom izručenju Švedskoj.
Zamenik direktora švedske policije Stefan Hektor izjavio je da policija neprestano proširuje saradnju sa drugim državama. Organizovanim kriminalcima poručio je da se "nigde u svetu ne mogu osećati bezbedno".
U maju je u Tunisu uhapšen i Mohamed "Mogli" Mohdi, bivši reper kojeg švedska policija smatra jednom od ključnih figura mreže Foxtrot. Madžid je i dalje nedostupan policiji jer se nalazi u Iranu.
- On je i dalje aktivan. Dokle god ova mreža bude postojala, bojim se da ćemo i dalje gledati napade na neprijatelje iranskog režima - kaže Salihu.
Još nije jasno u kojoj meri su ova hapšenja oslabila mrežu Foxtrot.
Druge kriminalne grupe, uključujući rivalsku mrežu Dalen, već su preuzele metod regrutovanja ranjivih tinejdžera za izvršavanje ubistava.
Opasnost je zato i dalje veoma realna. Ovaj model se iz Švedske brzo proširio na Skandinaviju i sever Evrope, a slučaj Natlanda pokazuje da je prošle godine stigao i do Ujedinjenog Kraljevstva.
(Indeks)
