Teheran optužuje Kijev za širenje sukoba, dok Ukrajina tvrdi da brodovi prevoze vojnu opremu iz Irana Rusiji
Incident pokazuje rastuću složenost rata i mogućnost za novu eskalaciju, ali za sada nema znakova da će Iran preduzeti ozbiljnije vojne mere protiv Ukrajine
Nedavni ukrajinski napad na iranski brod na Kaspijskom jezeru izazvao je zabrinutost zbog sve većeg preplitanja rata Rusije protiv Ukrajine i sukoba sa Iranom. Ukrajina tvrdi da je brod prevozio vojnu opremu iz Irana u Rusiju. Iranski državni mediji, pozivajući se na ambasadora Irana u Rusiji Kazema Džalalija, navode da je teretni brod "Ana" bio usidren oko pet kilometara od ušća reke Volge kada su ga napali dronovi, izazvavši eksploziju na brodu. Prema tim navodima, poginuo je jedan pomorac, piše Dojče vele.
Iran je pozvao ukrajinskog otpravnika poslova na razgovor i incident opisao kao "čin agresije".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da su ukrajinske snage uspešno izvele napade velikog dometa na ruski ratni brod i "druga plovila" za koja Kijev tvrdi da su prevozila vojni teret. Ukrajina već dugo optužuje Iran da pomaže Rusiji u ratu isporukom i razvojem dronova iranskog porekla.
Niz međusobnih optužbi Ukrajine i Irana
Teheran je priznao da je ranije prodavao dronove Moskvi, ali odbacuje optužbe da Rusiji šalje oružje za rat u Ukrajini. Ipak, ukrajinska vojska raspolaže brojnim dokazima da su dronovi Šahed, razvijeni po iranskom projektu, korišćeni tokom čitavog rata koji traje više od četiri godine.
Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je u martu 2026. godine u samo 24 časa lansirala gotovo 950 dronova Šahed, Geran i drugih bespilotnih letelica na Ukrajinu.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Ukrajinu da pokušava da proširi geografski obim rata sa Rusijom. Kijev, s druge strane, napade na Kaspijskom moru predstavlja kao deo nastojanja da poremeti rute kojima Moskva nabavlja oružje i vojnu opremu.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da napad u Kaspijskom moru "ne može ostati bez odgovora". Ipak, Ahmad Vahšiteh iz moskovskog Centra za strateška istraživanja razvoja odnosa sa Bliskim istokom rekao je za Dojče vele da Teheran najverovatnije neće odmah odgovoriti direktnim vojnim napadom na Ukrajinu.
- Verujem da će Islamska Republika izbeći emotivnu reakciju i opredeliti se za diplomatski, a ne vojni odgovor.
Kao primer navodi pozivanje ukrajinskog diplomate u iransko Ministarstvo spoljnih poslova, kao i mogućnost da se slučaj iznese pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Male šanse da Iran bombarduje Ukrajinu
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha u ponedeljak je na mreži Iks napisao da su iranske optužbe "neosnovane i neutemeljene".
- Režim u Teheranu direktan je učesnik ruske agresije na Ukrajinu i isporukom oružja podstiče zločinački rat Moskve, koji od 2022. godine odnosi živote Ukrajinaca - napisao je.
Dan kasnije, tokom telefonskog razgovora sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, Sibiha je ublažio ton i poručio da Ukrajina želi da izbegne nepotrebnu eskalaciju sa Iranom.
Ukrajinski stručnjak za Bliski istok Ihor Semivolos smatra da je verovatnoća iranskog odmazdnog napada na Ukrajinu "veoma mala".
- Napadi na brodove ili luke na Kaspijskom jezeru zbog njihove povezanosti sa Rusijom posebna su priča - smatra Semivolos.
- Međutim, iranski raketni napad na teritoriju Ukrajine bio bi nešto sasvim drugo. To bi bio direktan ratni čin - dodao je, ocenjujući da bi time Iran samo dodatno zakomplikovao svoj položaj.
Austrijski vojni stručnjak Markus Rajsner rekao je da smatra malo verovatnim da će Iran raketirati Ukrajinu, iako raspolaže projektilima dovoljnog dometa. Kako ističe, Teheran ima mnogo važnije i vrednije ciljeve nego da bombarduje Ukrajinu.
Nema "novog fronta" protiv Irana
Rajsner takođe ne smatra da to znači da je Ukrajina sada postala učesnik rata protiv Irana. Ukrajinska vojska od maja intenzivira napade na pomorske objekte, naročito u Azovskom i Crnom moru. Do sada je pogođeno oko 200 ruskih brodova, tankera i tegljača.
- Cilj Ukrajine nije otvaranje novog fronta protiv Irana, već ometanje ruta snabdevanja između Irana i Rusije preko Kaspijskog jezera - rekao je Rajsner.
Moskovski analitičar Vahšiteh, međutim, smatra da se napad "može posmatrati kao signal da se geografski prostor ukrajinskog rata širi sa Crnog na Kaspijsko jezero".
Sa tim se slaže i Ihor Semivolos, koji smatra logičnim da Ukrajina proširi svoju strategiju kontrole pomorskih ruta za dopremanje oružja i pokuša da Rusiji nametne širu pomorsku ekonomsku blokadu na jugu.
Napad usledio posle posete Zelenskog Vašingtonu?
Semivolos upozorava da nema direktnih dokaza da je operacija na Kaspijskom jezeru bila koordinisana sa Sjedinjenim Američkim Državama, niti se o tome javno govorilo.
- Ali očigledno je da Ukrajina koristi američke obaveštajne podatke. Zato su Amerikanci najverovatnije bili upoznati sa operacijom - smatra Semivolos.
Austrijski vojni analitičar Rajsner naglašava da je vreme ukrajinskog napada od ključnog značaja.
- Zelenski ovim želi jasno da pokaže da Kijev i Vašington imaju zajedničkog neprijatelja u Iranu.
On dodaje da se napad može posmatrati i kao poruka Kijeva da je Ukrajina, kada je reč o suprotstavljanju Iranu, pouzdaniji saveznik Pentagona od pojedinih članica NATO-a.
Zelenski se ove nedelje u Vašingtonu sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, dok su se odnosi između Kijeva i Trampove administracije poboljšali uporedo sa ukrajinskim uspesima na frontu.
Hoće li sada biti mira na Kaspijskom jezeru?
Kao što pokazuje objava ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihe na mreži Iks, Kijev sada sve više posmatra i Iran i Rusiju kao delove istog vojnog sistema.
Ukrajina je takođe pokazala da raspolaže taktičkom inicijativom za izvođenje dalekometnih napada dronovima duboko unutar ruske teritorije. Zbog toga Semivolos očekuje da će Ukrajina nastaviti operacije na Kaspijskom jezeru. Vreme izvođenja napada objašnjava činjenicom da ukrajinska vojska sada poseduje tehničke mogućnosti za izvođenje udara na velikim udaljenostima.
Ako Ukrajina ponovo napadne iranske brodove, Teheran će se naći pred neugodnim strateškim izborom.
Moskovski analitičar Vahšiteh smatra da bi direktan iranski vojni odgovor protiv teritorije Ukrajine nosio rizik otvaranja novog fronta u trenutku kada se Iran već suočava sa napadima koncentrisanim na jugu zemlje.
Vahšiteh je takođe ocenio da bi Iran mogao da potraži indirektne načine da nanese štetu Ukrajini, uključujući mere protiv pomorskog saobraćaja povezanog sa ukrajinskim interesima.
Međutim, takve mogućnosti nosile bi značajan rizik od eskalacije i za sada nema naznaka da je Teheran odlučio da ih primeni, piše Dojče vele.
(Jutarnji)
