Glavni uzroci su klimatske promene, izgradnja brana i smanjenje dotoka iz reke Volge, koja obezbeđuje 80% vode za more
Pad nivoa vode već utiče na ribarstvo i luku, a stručnjaci upozoravaju da bi ekonomske i ekološke posledice mogle biti katastrofalne za ceo region
Kaspijsko more, najveće jezero na svetu, suočava se sa dramatičnim padom nivoa vode, a naučnici upozoravaju da bi posledice mogle biti katastrofalne za ekosisteme, ekonomiju i milione ljudi koji žive uz njegove obale.
Marijam iz iranskog grada Rudsara seća se kako je kao dete provodila vreme pored Kaspijskog mora i posmatrala promene nivoa vode. Tokom 1990-ih, porast vodostaja čak je ostavio njene rođake bez doma. Danas je situacija potpuno drugačija.
- Ulazim sve dublje u vodu, ali ona mi dopire samo do kolena. Za nekoga ko je odrastao uz more, to je zapanjujuće - kaže ona.
Stručnjaci navode da nivo vode u Kaspijskom moru opada još od 1990-ih godina i da nema naznaka da će se taj trend uskoro zaustaviti. Prema procenama naučnika, nivo vode mogao bi do kraja veka da opadne i do 21 metar.
Kaspijsko more okružuju Iran, Rusija, Azerbejdžan, Turkmenistan i Kazahstan, a čak 80 odsto vode dobija iz reke Volge. Međutim, izgradnja brana, sistemi za navodnjavanje i druge intervencije decenijama smanjuju dotok vode.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju situaciju. Rast globalnih temperatura, izazvan emisijama gasova nastalih sagorevanjem nafte, gasa i uglja, povećava isparavanje vode, dok se količina padavina i dotok vode iz sliva Volge smanjuju.
Posledice su već vidljive širom regiona. Stručnjaci upozoravaju da će mnoge luke morati da budu produbljene kako bi ostale funkcionalne za brodski saobraćaj, dok ribolov postaje sve teži, posebno u plitkim severnim delovima mora.
(DW)
