Rusija pokušava da zadrži uticaj preko ekonomskog pritiska, dezinformacija i podrške proruskih stranaka
Uprkos pokušajima destabilizacije, Pašinjanova vlast jača, a TRIPP koridor dobija međunarodnu podršku
Jermenija, nekada blizak ruski saveznik, sve više dobija na strateškom značaju, što joj pomaže da se udalji iz sfere uticaja Rusije i produbi veze sa Zapadom. Kako ruski rat u Ukrajini iscrpljuje moć i ugled Moskve, zapadne vlade sve više vide, ne samo Jermeniju, nego i ceo Južni Kavkaz kao strateški koridor za trgovinu, energiju i kritične minerale koji zaobilazi Rusiju i Iran.
Međutim, nije samo Evropa ta koja pokazuje interesovanje. I američki predsednik Donald Tramp je podržao predloženu transportnu rutu - koja bi, kako se očekuje, mogla da nosi njegovo ime: Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) - duž južne granice Jermenije sa Iranom.
TRIPP bi obezbedila nedostajuću kariku koja povezuje resursima bogatu Centralnu Aziju sa Turskom i Evropom, i na taj način bi istovremeno oslabila rusku kontrolu nad trgovinom i povećala evropski pristup energiji i kritičnim mineralima, piše britanski list "Telegraf".
Rastući strateški značaj regiona - dodatno pojačan poremećajima izazvanim ratom u Iranu - objašnjava zašto se 48 predsednika i premijera, okupilo u Jerevanu ranije ovog meseca na trodnevnim evropskim samitima koji su premijeru Jermenije Nikolu Pašinjanu dali politički podsticaj. Ova "manifestacija" pokazala je kako Jermenija - dugo tretirana kao geopolitička periferija - sada stoji u centru rastuće borbe za uticaj.
Ali nijedan lider nije se više trudio da pridobije jermenska srca od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je držao govore, učestvovao na panelima, održavao konferencije za medije i na kraju osvojio deo javnosti svojim pevanjem.
Tri decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je Južni Kavkaz tretirala kao svoje dvorište, a Jermeniju kao jednog od svojih najlojalnijih regionalnih saveznika.
Međutim, rat u Ukrajini oslabio je temelje ruske dominacije na prostoru bivšeg SSSR-a. Mnogi Jermeni su zaključili da ih je Kremlj napustio kada nije sprečio zauzimanje Nagorno-Karabaha od strane Azerbejdžana 2023. Jermenija je od tada postala neočekivana linija fronta u sve većem geopolitičkom sukobu Rusije i Zapada.
Moskva, međutim, nema nameru da mirno prepusti svoj uticaj. Dok se Jermeni spremaju za izbore, ruski predsednik Vladimir Putin je uputio oštra upozorenja Pašinjanu i podsetio na trajni uticaj Rusije na veliki deo jermenske ekonomije. Jermenski zvaničnici i zapadne diplomate takođe sumnjaju da Kremlj koristi prikrivene metode za oblikovanje ishoda ključnih izbora.
Rusija čuva svoju teritoriju
U obrascu već viđenom širom istočne Evrope, u Jermeniji je sve teže razdvojiti činjenice od fikcije na internetu. Objave za objavama, često sa linkovima ka naizgled kredibilnim zapadnim medijima, sadrže izmišljene optužbe protiv Pašinjana - od trgovine decom do tvrdnji da planira da preplavi hrišćansku Jermeniju turskim džamijama i francuskim nuklearnim otpadom.
Evropski zvaničnici takođe tvrde da se "crni novac" iz Rusije koristi za potkupljivanje birača i finansiranje proruskih opozicionih stranaka. Prošlog meseca Evropska unija (EU) poslala je "tim za brzi odgovor" u Jermeniju kako bi se borila protiv sajber napada i dezinformacija. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, negirala je da Moskva pokušava da utiče na izbore.
Retorika Kremlja prema Pašinjanu postaje sve oštrija kako Jermenija produbljuje veze sa EU, kojoj se nada da će se jednog dana pridružiti. Putin je nedavno upozorio da približavanje Zapadu može dovesti do scenarija sličnog Ukrajini.
Suparnički koridori
Političko udaljavanje Jermenije od Rusije dovoljno je zabrinjavajuće za Moskvu, piše britanski medij. Još alarmantnija je Pašinjanova inicijativa "Raskrsnica mira", koju snažno podržava Tramp, a koja bi Jermeniju transformisala iz zatvorene države u regionalni transportni čvor.
Kremlj se godinama plaši nastanka "Srednjeg koridora", rute kroz Centralnu Aziju i Južni Kavkaz koja bi omogućila Evropi da zaobiđe Rusiju u trgovini sa Kinom i resursno bogatim regionima iza Kaspijskog mora.
Kina i Evropska unija ulažu milijarde u železnice, luke i energetsku infrastrukturu duž Srednjeg koridora. Ipak, napredak često biva blokiran, što evropski zvaničnici delimično pripisuju uspehu Moskve u jačanju uticaja u susednoj Gruziji, koja se postepeno vratila pod ruski uticaj pod vlašću stranke Gruzijski san i njenog osnivača, milijardera Bizdina Ivanišvilija.
Jedna od žrtava tog procesa bila je luka Anaklija, zamišljena kao glavna pomorska tačka Srednjeg koridora i jedina gruzijska luka sposobna za najveće teretne brodove. Gruzijska vlada je smanjila sredstva za Anakliju za dve trećine, a kritičari optužuju vladu da namerno usporava razvoj kako bi očuvala rusku dominaciju nad regionalnim trgovinskim pravcima.
TRIPP i diplomatija koridora
Sve do Trampove intervencije prošle godine, izolovana Jermenija izgledala je kao da će potpuno biti zaobiđena kada je reč o Srednjem koridoru.
Sa zatvorenim granicama prema Azerbejdžanu i Turskoj još od sukoba u Nagorno-Karabahu krajem 1980-ih, zemlja je uglavnom bila isključena iz planova koji su zaobilazili njen sever preko Gruzije. Sve se promenilo 2023. kada je Azerbejdžan iskoristio rat u Ukrajini i slabost Rusije da silom preuzme Nagorno-Karabah.
Nakon rata 2020, Rusija je tamo rasporedila mirovne snage. Ali kako je rat u Ukrajini iscrpljivao ruske kapacitete, deo jedinica je povučen sa Kavkaza. Kada je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu, preostalim mirovnjacima je naređeno da se ne mešaju - što su mnogi Jermeni shvatili kao dokaz ruske slabosti i možda namerno kažnjavanje Pašinjana zbog njegovog prozapadnog zaokreta.
Kremlj je očigledno računao da će gubitak Nagorno-Karabaha dovesti do pada Pašinjana i vraćanja Jermenije u rusku orbitu, piše britanski "Telegraf". Međutim, jermenski lider je preživeo krizu i ubrzao okretanje ka Zapadu. Sada pokušava da normalizuje odnose sa Azerbejdžanom i Turskom.
Šta ko dobija
Diplomatski proboj dugo je delovao nemoguć, sve dok Tramp nije umešao prste i predložio TRIPP.
- Sjedinjene Države: Po tom planu, koridor bi ostao formalno jermenska teritorija, ali bi njime upravljala američka državna kompanija pod zakupom od 99 godina. Dakle, SAD bi imale veliki uticaj, a Trampu bi koristilo za njegov imidž "mirotvorca", kako sam sebe naziva
- Evropska unija: Za EU, koja je obećala 2,7 milijardi evra, projekat predstavlja korak ka strateškoj autonomiji i stvaranju južnog kraka Srednjeg koridora koji zaobilazi Rusiju i sve nestabilniju Gruziju
- Jermenija: Za Jermeniju, to je ekonomska šansa i izlaz iz ruske dominacije. A za Trampa, već postoje nominacije za Nobelovu nagradu za mir iz Jermenije i Azerbejdžana
Čak i Iran, prema nekim procenama, vidi ekonomske koristi od uključivanja u ovaj koridor.
Ipak, Moskva je jedini veliki gubitnik. Pašinjan odnosno njegova stranaka ima dovoljno podrške da (opet) pobedi na narednim izborima, dok je proruska opozicija je podeljena i diskreditovana, bez obzira na podršku Kremlja.
- Rusija ne igra na pobedu, već na strategiju destabilizacije i haosa - Lorens Broers iz Četam hausa.
