U izveštaju se ističe da su ruske bezbednosne službe značajno smanjile broj lokacija koje Putin redovno obilazi
Sergej Šojgu se “povezuje sa rizikom od puča jer i dalje ima značajan uticaj u vojnom vrhu”
Kremlj je navodno drastično pojačao lično obezbeđenje oko predsednika Rusije Vladimira Putina, u okviru novih mera nakon talasa atentata na visoke ruske vojne zvaničnike i usled strahova od mogućeg puča.
U izveštaju neimenovane evropske obaveštajne agencije, u koji je uvid imao američki CNN, iznose se retki detalji o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti, kao i o sukobima unutar vojnog i bezbednosnog vrha oko odgovornosti za zaštitu visokih oficira.
Navodi se da je to dovelo do revizije Putinovih bezbednosnih protokola i proširenja pojačanog obezbeđenja na još 10 visokih komandanata.
Šta uključuju nove mere za Putina
Prema u izveštaju, nove mere uključuju:
- Uvođenje sistema nadzora u domovima Putinovih bliskih saradnika
- Zabranu korišćenja javnog prevoza za kuvare, telohranitelje i fotografe koji rade sa ruskim predsednikom
- Posetioci šefa Kremlja moraju da prođu dvostruku bezbednosnu proveru;
- Oni koji rade u njegovoj neposrednoj blizini smeju da koriste isključivo telefone bez pristupa internetu
Prema CNN-u, neke od ovih mera uvedene su poslednjih meseci nakon ubistva visokog generala u decembru što je, prema izveštaju, izazvalo sukobe u vrhu ruskog bezbednosnog aparata. Izveštaj takođe ukazuje na rastuću nervozu u Kremlju usled sve većih problema u zemlji i inostranstvu, uključujući ekonomske poteškoće, znakove javnog nezadovoljstva i neuspehe na frontu u Ukrajini.
"Putin nije obišao nijedan vojni objekat"
U izveštaju se ističe da su ruske bezbednosne službe značajno smanjile broj lokacija koje Putin redovno obilazi. On i njegova porodica više ne odlaze u uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i u Valdaju, njegovom izolovanom letnjikovcu između Sankt Peterburga i Moskve.
Putin ove godine nije posetio nijedan vojni objekat, iako je to redovno radio tokom 2025. Kako bi nadomestio ova ograničenja, Kremlj u javnost plasira unapred snimljene materijale, navodi se u izveštaju. Dodaje se da je Putin, od početka invazije na Ukrajinu 2022, provodio nedelje u utvrđenim bunkerima, često u Krasnodarskom kraju na obali Crnog mora, udaljenom nekoliko sati od Moskve.
Do izveštaja dolazi u trenutku kad ruska vojska posrće na frontu u Ukrajini nakon više od četiri godine borbi.
Takođe, sve su vidljivije ekonomske posledice rata, dok je redovno isključivanje mobilnog interneta u velikim gradovima izazvalo talas nezadovoljstva čak i među urbanom elitom.
"Rizik od puča"
U izveštaju evropske obaveštajne agencije navodi se da su, od početka marta 2026, “Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i rizika od zavere ili pokušaja puča protiv predsednika Rusije. On je posebno oprezan prema upotrebi dronova za mogući pokušaj atentata od strane pripadnika ruske političke elite."
Putin je već preživeo pokušaj puča u junu 2023, kada je vođa plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin poveo neuspešan marš na Moskvu:
Sergej Šojgu najviše sumnjiv?
Ipak, najupadljiviji zaključak u izveštaju odnosi se nekadašnjeg Putinovog bliskog saradnika – Sergeja Šojgua. Bivši ministar odbrane, a aktuelni sekretar Saveta bezbednosti, se “povezuje sa rizikom od puča jer i dalje ima značajan uticaj u vojnom vrhu”, navodi se u izveštaju i dodaje da se hapšenje njegovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika Ruslana Calikova 5. marta zbog korupcije smatra “kršenjem prećutnih sporazuma o zaštiti među elitama, čime se Šojgu slabi, a povećava verovatnoća da bi i sam mogao da postane meta sudske istrage”.
Prema CNN-u, izveštaj ne nudi konkretne dokaze protiv Šojgua, koji je donedavno smatran veoma bliskim Putinu, a pokušaj svrgavanja ruskog predsednika označio bi oštar preokret u lojalnosti.
Svađa u Kremlju
Izveštaj takođe opisuje žestoku raspravu među najvišim zvaničnicima na sastanku u Kremlju krajem prošle godine, koja je dodatno podstakla uvođenje novih mera.
Nakon ubistva general-pukovnika Fanila Sarvarova u Moskvi 22. decembra 2025, Putin je tri dana kasnije okupio ključne bezbednosne zvaničnike. Kako prenosi CNN, na sastanku je načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao šefa Federalne službe bezbednost (FSB) Aleksandra Bortnikova zbog nedovoljne zaštite oficira, dok se ovaj požalio da nema dovoljno resursa i osoblja.
- Na kraju napetog sastanka, Putin je pozvao na smirenje. Predložio je alternativni radni format i naložio učesnicima da u roku od nedelju dana predlože konkretna rešenja - navodi se u izveštaju.
To brzo rešenje podrazumevalo je da Putin proširi ovlašćenja svoje Federalne službe bezbednosti (FSO) - koja je u to vreme štitila samo Gerasimova u vojnoj komandi - kako bi pružila obezbeđenje za još 10 viših komandanata. U izveštaju se tvrdi da je do jačanja bezbednosnih mera za Putina došlo nakon ovog proširenja ovlašćenja FSO.
Parada u Moskvi
Do detalja o novim merama bezbednosti dolazi uoči proslave Dana pobede 9. maja u Moskvi. Veličanstvena i obično pompezno najavljivana vojna parada na Crvenom trgu ove godine će se - prvi put posle skoro dve decenije - obeležiti simbolično. Umesto oklopnih vozila i raketnih sistema na ulicama uz prisustvo desetina svetskih lidera, planiran je prelet avijacije s prikazivanjem ruske zastave. Razlog je strah od ukrajinskih napada dronovima.
- U uslovima ove terorističke pretnje preduzimaju se sve mere kako bi se rizik sveo na minimum - rekao je portparol Kremlja Dmitri Peskov.
