Strah od zubara može da dovede do bolesti srca, pluća, komplikacija dijabetesa: Kako pobediti dentofobiju

Dentofobija (odontofobija) je strah od zubara, odnosno klinički priznat anksiozni poremećaj koji karakteriše intenzivan i iracionalan strah od stomatoloških pregleda. Za razliku od uobičajene nelagode, ovo stanje često vodi ka potpunom izbegavanju lečenja, čak i u slučajevima akutnog bola.

Dugoročno izbegavanje stomatologa ne narušava samo oralno zdravlje, već se direktno povezuje sa sistemskim oboljenjima, poput kardiovaskularnih problema i dijabetesa.

Čega se plaši osoba sa dentofobijom

Osoba sa dentofobijom može da se plaši:

• Anestezije: Ljudi se obično ne plaše samog dobijanja anestetika, već da on neće delovati, mada ima i onih koji se plaše neželjenih efekata anestetika, kao što je privremena utrnulost usana.
• Krvi: Neki ljudi imaju strah od krvi (hemofobija). Mogu da osećaju strah ili paniku zbog mogućnosti ili stvarnog prisustva čak i manjeg krvarenja koje može da se desi tokom stomatološke procedure.
• Gušenja: Ljudi mogu da se plaše nagona za povraćanjem ili gušenja kada im utrnu usta od anestezije, da neće moći da dišu ili gutaju.
• Zubara: Ljudi mogu da povezuju negativna osećanja sa svojim zubarom. Ova osećanja mogu da budu gora ako su u prošlosti imali loše iskustvo sa zubarom.
• Osećaja bola: Stomatološke procedure prilično često izazivaju mali bol, a ponekad procedura ili oporavak zaista bole. Ljudi koji su veoma osetljivi na bol mogu više da se plaše osećaja nelagodnosti tokom ili nakon stomatološkog tretmana.
• Igala: Ljudi koji se plaše igala mogu da se plaše injekcija koje zubari koriste tokom procedura.
• Buke: Ima ljudi koji se plaši buke koju proizvode bušilice i stomatološki instrumenti koje koristi zubar ili stomatološki higijeničar.
• Mirisa: Ljudi mogu da postanu anksiozni zbog mirisa stomatološke ordinacije ili specifičnih aroma koje se javljaju tokom tretmana.

Ko je u riziku od dentofobije

Veća je verovatnoća da će osoba da razvije strah od zubara ili drugu vrstu specifičnog fobičnog poremećaja ako već ima:

• drugu fobiju,
• anksiozni poremećaj,
• panični poremećaj,
• poremećaj upotrebe supstanci.

Druge fobije povezane sa dentofobijom

Druge fobije povezane sa dentofobijom su:

• Algofobija - strah od bola.
• Emetofobija - strah od povraćanja.
• Hafefobija - strah od dodira.
• Jatrofobija - strah od lekara.
• Tripanofobija - strah od igala.

Uzroci dentofobije

Mogući uzroci dentofobije su:

• Porodična istorija: Postoji povećana verovatnoća za razvoj fobija kod osoba čiji članovi porodice imaju anksiozne poremećaje, dok određene genske mutacije mogu da uslove viši nivo anksioznosti u odnosu na prosek.
• Osećaj neugodnosti: Može da se javi nelagodnost zbog toga što je zubar blizu lica, kao i da se javi briga zbog izgleda zuba ili lošeg daha.
• Osećaj bespomoćnosti: Ležanje u stolici sa otvorenim ustima tokom dužeg perioda može da izazove osećaj gubitka kontrole.
• Modelovanje: Slušanje nekoga kako priča o svom strahu od zubara može da izazove istu fobiju kod osobe koja sluša.
• Prošla negativna iskustva: Negativno iskustvo kod zubara kao dete, procedura koja je izazvale bol ili komplikacije...
• Traumatska istorija: Istorija zlostavljanja, kao što su vršnjačko nasilje, zlostavljanje dece ili seksualno nasilje, može da dovede do dentofobije.

Simptomi dentofobije

Simptomi dentofobije mogu da variraju od blagih do ekstremnih, a među njima su:

• Groznica
• Vrtoglavica i nesvestica
• Prekomerno znojenje (hiperhidroza)
• Lupanje srca.
• Mučnina.
• Kratak dah (dispneja).
• Drhtanje.
• Uznemiren stomak ili loše varenje (dispepsija).

Pored ovih simptoma mogu da se jave i:

• Plač pri pomisli na posetu zubaru
• Insomnija (nesanica) pre odlaska kod zubara.

Kako se dijagnostikuje dentofobija

Zdravstveni radnik može da dijagnostikuje dentofobiju ako oseti intenzivnu anksioznost ili strah prilikom razmišljanja o zubaru ili posete istom.

Zubar ili lekar mogu da predlože posetu stručnjaka za mentalno zdravlje poput psihologa. Ovaj stručnjak može formalno da proceni simptome pacijenta, uključujući i to kako fobija utiče na svakodnevni život.

Dijagnoza ovog specifičnog fobičnog poremećaja obično se postavlja ukoliko strah od stomatologa ispunjava sledeće kriterijume:

• Situaciona aktivacija: Simptomi se javljaju pri samom razmišljanju o stomatološkom pregledu ili tokom same posete ordinaciji.
• Izbegavajuće ponašanje: Strah je toliko intenzivan da sprečava traženje stručne pomoći, čak i u stanjima akutnog bola ili potrebe za hitnom intervencijom.
• Disproporcionalna reakcija: Manifestacije anksioznosti i straha značajno prevazilaze realni nivo opasnosti koji sama situacija nosi.
• Hronični karakter: Navedeni simptomi i obrasci ponašanja kontinuirano traju najmanje šest meseci.

Lečenje dentofobije

Terapija izlaganjem - ekspozicijom je jedan od glavnih tretmana za strah od zubara.

Tokom ove terapije, stručnjak za mentalno zdravlje izlaže osobu situacijama i slikama koje mogu da izazovu njene simptome. Ovo izlaganje se dešava u kontrolisanom okruženju gde može da se radi na svojim reakcijama. Većina ljudi sa specifičnim fobijama vidi poboljšanje simptoma nakon ove vrste psihoterapije (terapije razgovorom).

Tokom terapije se:

• Uči tehnike disanja i mišićne relaksacije koje se koristi pre i tokom izlaganja
• Gledaju slike ili video snimci ljudi koji posećuju zubara
• Postepeno prelazi u stomatološku ordinaciju bez lečenja.
• Odlazi na čišćenje ili pregled zubara.

Druge tehnike za prevazilaženje dentofobije

• Akupunktura
• Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT)
• Odvlačenje pažnje: Zubari mogu da ponude muziku, filmove ili TV emisije kako bi pomogli osobi da skrene misli sa stomatološkog tretmana
• Vođena imaginacija: Može da koristi relaksaciju, vizuelizaciju i pozitivne sugestije da bi se stvorio osećaj blagostanja. Razmišljanje o prizorima, zvucima i mirisima mesta koje je prijatno, poput plaže ili planine
• Hipnoterapija
• Tehnike relaksacije: Vežbanje dubokog disanja i mišićne relaksacije mogu da pomognu da se smanji nivo stresa i anksioznosti

Komplikacije dentofobije

Teška dentofobija često rezultira lošim oralnim zdravljem jer ljudi ne posećuju zubara. Loše oralno zdravlje može da dovede do:

• Komplikacija dijabetesa.
• Pokvarenih zuba.
• Bolesti desni (periodontalna bolest).
• Bolesti srca (bolest koronarnih arterija).
• Gubitka zuba.
• Upale pluća i respiratornih infekcija.

Strah od zubara može da ima negativan efekat i na opšte blagostanje. Može da utiče na učinak na poslu ili u školi.

Zbog ovih faktora, dentofobija može da podstakne:

• Agresiju.
• Nisko samopoštovanje i samopouzdanje.
• Poremećaje spavanja.

Kako se nositi sa dentofobijom kod zubara

Pored traženja dugoročnog tretmana ako je potreban, određene tehnike mogu da pomognu da se suoči sa strahom tokom posete zubaru:

• Zakazati konsultacije sa zubarom pre nego što se ode na sam tretman. Zubar može da uputi u korake tretmana.
• Reći zubaru ako postoji anksioznost, može da predloži lekove za smirenje ili druge tehnike.
• Povesti prijatelja sa sobom kao podršku.
• Izabrati zubara koji sluša pacijenta i radi na smanjenju anksioznosti.
• Smisliti signal kojim će se zubaru sugerisati da stane ako je potrebna pauza tokom tretmana.
• Otići kod zubara u vreme kada nije velika gužva, na primer rano ujutru, kako bi se ograničio i uticaj buke od tretmana koji se rade drugim pacijentima.

(Cleveland Clinic)