Premijer Radev i ministar odbrane Stojanov istakli su da Bugarska nema dovoljno moderne opreme za detekciju niskoletećih dronova
Bližina mesta pada ključnim infrastrukturnim objektima, poput Transbalkanskog gasovoda, pokrenula je dileme o mogućim ciljevima i umešanosti Rusije
Eksplozija ukrajinskog drona mamca u Bugarskoj, u blizini granice sa Rumunijom, otkrila je propuste u bugarskoj odbrani, otvorila brojna pitanja i bacila svetlo na zaokret u politici ove zemlje prema ratu u Ukrajini.
Kada je u subotu dron ušao u vazdušni prostor Bugarske i eksplodirao u polju suncokreta u blizini sela Kardam na severoistoku zemlje - svega 100 metara od graničnog prelaza sa Rumunijom - prvo i osnovno pitanje bilo je odakle je letelica stigla.
Nakon uviđaja na licu mesta, bugarsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je reč o dronu mamcu tipa "Maja" ukrajinske proizvodnje, koji se koristi za aktiviranje i obmanjivanje protivničkih protivvazdušnih (PVO) i elektronskih sistema.
Iako su i bugarski i ukrajinski zvaničnici potvrdili da prva eksplozija drona na teritoriji Bugarske od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine ni na koji način nije bila namerna, slučaj je ubrzo dobio jaku političku dimenziju.
Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je u ponedeljak ukrajinskog ambasadora na razgovor i naglasilo da je "svaki neovlašćeni ulazak u vazdušni prostor Bugarske nedopustiv". Kijev je obećao potpunu saradnju u rasvetljavanju svih okolnosti ovog incidenta.
Šta je do sada poznato o incidentu
Policijska patrola u blizini prelaza Kardam na bugarsko-rumunskoj granici čula je snažnu eksploziju u subotu oko 8.10 sati po lokalnom vremenu. Nakon što je utvrđena tačna lokacija bespilotne letelice koja je pala u polju suncokreta, policijske i vojne jedinice odmah su obezbedile i blokirale to područje.
U svojoj prvoj izjavi povodom ovog slučaja, bugarski premijer Rumen Radev rekao je da nije bilo žrtava niti materijalne štete na infrastrukturi, ali je tvrdio da je dron nosio "znatnu količinu eksploziva".
Međutim, zvaničnici sa terena izneli su znatno manje dramatičnu sliku, navodeći da eksplozija nije napravila čak ni krater, već da je stradalo samo nekoliko stabljika suncokreta.
Dron pao u blizini gasovoda
Dron se srušio oko jedan kilometar od bugarske kompresorske stanice na trasi Transbalkanskog gasovoda, koji povezuje Tursku i Ukrajinu, i to u neposrednoj blizini jedne rumunske stanice, piše "Dojče vele" (DW).
To je u prvi mah otvorilo pitanje da li je ova ključna infrastruktura mogla biti potencijalna meta.
Radev je izjavio da ni bugarski, ni rumunski, pa ni radari drugih članica NATO-a nisu detektovali ovaj dron, što ukazuje na to da zemlja nema savremenu opremu sposobnu da uoči tako male letelice koje obično lete veoma nisko.
Alarm za odbranu Bugarske
Subotnji incident sa dronom bio je ozbiljno upozorenje za Bugarsku i njene odbrambene kapacitete.
- Da, neophodni su nam novi antidron sistemi i moramo da ih kupimo što pre - izjavio je u ponedeljak ministar odbrane Dimitar Stojanov u intervjuu za nacionalnu televiziju BNT.
Iako je Bugarska nedavno pojačala svoje PVO snage na severoistoku zemlje - nakon sve učestalijih upada dronova u susednu Rumuniju - te mere nisu sprečile povredu njenog vazdušnog prostora.
Stojanov je naveo da Bugarska želi da nabavi do 10 sistema za borbu protiv dronova i elektronsko ratovanje preko mehanizma Evropske unije SAFE, kao i da ubrza kupovinu radara, mada je priznao da ni to neće biti dovoljno za "potpuno pokrivanje" cele teritorije.
- Ratovi dronovima vode se u našem komšiluku još od 2023. godine, a nikakve konkretne mere nisu preduzete - rekao je on, dodajući da Bugarska trenutno nema strategiju za borbu protiv dronova, ali da će njegovo ministarstvo uskoro izraditi jednu.
Dok članice NATO-a pojačavaju svoju PVO, Bugarska se pridružila listi evropskih zemalja u kojima su zabeleženi incidenti sa dronovima povezani sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
Da li je Rusija umešana
Pošto je dron-mamac delimično uništen, zvaničnici još nisu utvrdili njegovu tačnu putanju pre nego što je preleteo Rumuniju i ušao u Bugarsku.
Prema rečima Stojanova, GPS sistem na dronu nije bio zaštićen, što je moglo da omogući manipulaciju njegovim kretanjem.
Iako nije direktno optužio Rusiju da stoji iza ovog incidenta, ministar je naveo da je pad mogla da izazove takozvana "spufing" kampanja - elektronski napad kojim se lažiraju i manipulišu GPS signali drona. Takođe je ukazao i na mogućnost tehničkog kvara, pošto je utvrđeno da je čip u letelici bio neispravan.
Moskva pohvalila "suzdržanu" reakciju Sofije
Međutim, bivši ministar odbrane Todor Tagarev smatra da je najverovatnije upravo Rusija imala ulogu u padu ovog drona.
- Najverovatnija pretpostavka jeste da je usled ruskog elektronskog ratovanja došlo do gubitka kontrole nad ovim dronom - izjavio je Tagarev za DW, dodajući da bugarske vlasti raspolažu sa dovoljno informacija da odbace tu mogućnost ako to nije slučaj.
Dok se istraga nastavlja, vlada u Sofiji javno ne pominje Rusiju, već odgovore traži od Ukrajine.
Ovakav stav Sofije naišao je na odobravanje u Moskvi, pa je Jurij Pilipson, visoki predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova, pohvalio vladu Radeva zbog "suzdržanije" i "racionalnije" retorike povodom rata u Ukrajini.
Pad drona ogolio zaokret ka "pragmatičnijoj" spoljnoj politici
Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova iskoristilo je ovaj incident da nakon uručivanja protesta ukrajinskom ambasadoru ponovi stav da se bezbednost u regionu može postići samo diplomatijom.
- Ovaj rat se neće rešiti na bojnom polju, već diplomatskim koracima - izjavio je ministar odbrane Stojanov, ponavljajući dugogodišnji stav premijera.
Radev, inače bivši predsednik zemlje i pilot lovca, osvojio je u aprilu apsolutnu većinu u parlamentu sa svojom strankom "Progresivna Bugarska".
Iako je Bugarska do tada čvrsto podržavala Ukrajinu, nova vlada donela je zaokret u spoljnoj politici, obećavajući "pragmatičniji" pristup, uključujući i stav prema ratu u Ukrajini:
- tokom poslednja tri meseca, Bugarska je obustavila državnu isporuku oružja Ukrajini
- blokirala napore EU da poglavara Ruske pravoslavne crkve uvrsti u paket sankcija
- odbila poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da se pridruži Koaliciji voljnih, koja okuplja više od 30 zemalja koje podržavaju Ukrajinu
- Mislim da je bugarski ministar spoljnih poslova požurio da pozove ukrajinskog, umesto ruskog ambasadora. Nije ključno čiji je dron, već čiji su postupci doveli do toga da on završi ovde - ocenio je Tagarev.
(DW)
