Pobeda Rumena Radeva na izborima može doneti političku stabilnost Bugarskoj nakon dugotrajne nestabilnosti
Očekuje se da Bugarska ostane lojalna Briselu i politici EU
Pobeda "čeličnog pilota" na vanrednim parlamentarnim izborima u Bugarskoj danima izaziva različite reakcije u Evropi i regionu. I dok Moskva šalje čestitke, Brisel pažljivo posmatra politički kurs Sofije. Šta izbor Rumena Radeva znači za Srbiju kao partnera na evropskom putu, ali i suseda sa otvorenim pitanjima?
Džoker na bugarskoj političkoj sceni. Od komandanta avijacije i predsednika zemlje do mesta najmoćnijeg čoveka u državi. Pobeda Rumena Radeva na nedavno održanim parlamentarnim izborima u Bugarskoj u narednom periodu potencijalno bi mogla da promeni odnos snaga u ovoj zemlji.
Njegov uspon dolazi nakon višegodišnje političke nestabilnosti i čestih izbora koji su Bugarsku držali u konstantnoj institucionalnoj krizi. Upravo zato mnogi u ovom rezultatu vide početak nove faze stabilnosti, ali i drugačijeg političkog kursa - koji, kažu analitičari, neće uticati samo na Bugarsku, već i na širi region.
Milivojević: Možemo očekivati jednu stabilnu Bugarsku.
- Imajući u vidu većinu koju je dobio, na kratak i srednji rok možemo očekivati jednu stabilnu Bugarsku. Bilo je puno spekulacija oko buduće politike i puno predviđanja da bi to mogla da bude neka proruska varijanta, s tim, mislim, da to nije realno. U svakom slučaju, treba računati sa Bugarskom koja je lojalna politici Brisela, koja sigurno neće praviti smetnje politici Brisela i nema ponavljanja Orbanovog slučaja ili nečeg sličnog, ocenjuje za "Blic TV" karijerni diplomata Zoran Milivojević.
- Rumen Radev ima zaista podršku i Brisela i Vašingtona i Izraela, ali delimično i Rusije. Dmitrije Peskov je takođe čestitao Rumenu Radevu na čistoj pobedi, kao i regionalnih igrača i suseda Bugarske - kaže Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije.
Srbija je, kaže Milivojević, oduvek imala interes za dobre odnose sa Bugarskom. Od izuzetne važnosti za obe zemlje je, podseća, Balkanski tok.
- Drugo, kroz nas i Bugarsku prolazi i ovaj koridor 10, dakle, ta transverzala, ta veza prema i Bliskom Istoku i taj putni pravac. Prema tome, nema nikakvog razloga da se ti odnosi ne razvijaju na jedan dobar način - navodi.
Ilić o pritisku Bugarske na Srbiju
Na evropskom putu Srbije i otvaranju Klastera 3, rampu je uz još sedam zemalja, stavila i Bugarska. I to zbog pitanja koje redovno otvara i kandiduje - statusa bugarske manjinske zajednice u našoj zemlji.
- Mislim da je to samo jedna poluga pritiska Sofije prema Beogradu u pogledu evrointegracija, ali čini mi se da je to, da kažem, ta kočnica koja dolazi iz Sofije u tom pogledu, više jedna vrsta projektovanja bugarske moći u regionu, imajući u vidu da ona svoju moć ne može da projektuje ni prema Rumuniji, ni prema Grčkoj, pa ni prema Turskoj, koje su članice NATO pakta - objašnjava Ilić.
A može li se, nakon dolaska Radeva, očekivati deblokada pristupnih pregovora?
- To ćemo videti ukoliko se naš proces deblokira, to je prvi uslov i ukoliko dođe do otvaranja klastera ponovo, to će biti jedan od testova za odnose. Ja ne očekujem to od Radeva, odmah moram da kažem, ali o tom potom. Da vidimo kako će to ići i to će otprilike biti znak u kom pravcu mi možemo da gledamo na bugarsku politiku - navodi Milivojević.
Bugarska se međutim, podseća Ilić, pominjala i u vezi sa članstvom u vojnom savezu koje stvaraju Zagreb, Tirana i Priština.
- Prethodna bugarska vlada je to elegantno eskivirala proteklih godinu dana, međutim, čini mi se da će nova vlada biti dosta manje osetljiva na srpske interese i uopšte na bugarsko-srpske odnose, te mislim da možemo očekivati bugarsko angažovanje u tom smeru, što će dodatno narušiti ionako krhku bezbednosnu arhitekturu na Balkanu - navodi Ilić.
I dok nova vlast u Sofiji najavljuje unutrašnje reforme i političku stabilnost, njen spoljnopolitički pravac ostaje pažljivo izbalansiran. Za Srbiju, zaključuju sagovornici, to znači da ne treba očekivati nagle zaokrete, ali ni potpuno odsustvo pritisaka na evropskom putu.
