Regionalne sile panično formiraju nove vojne saveze iz straha od kineskog napada, dok ekonomske kalkulacije upozoravaju da bi rat momentalno mogao da izbriše 500 milijardi dolara sa svetskog tržišta
Evropa se suočava sa mogućnošću dramatične promene ravnoteže bezbednosti - rat za Tajvan mogao bi da produbi savez Kine i Rusije, stvarajući blok koji bi ozbiljno ugrozio istočno krilo NATO
Dok planeta drhti zbog ratova i nestabilnosti na drugim frontovima, prava tempirana bomba otkucava u Tajvanskom moreuzu. Kina je krenula u nemilosrdno stezanje obruča, a posledice eventualnog sukoba biće razorne za svaki džep na planeti.
Pomorske grdosije, podmornice i zveckanje oružjem
Peking je, čini se, prešao sa reči na dela. Besna zbog nedavnih pregovora Japana i Filipina o pomorskim granicama, Kina je istočno od Tajvana poslala svoj najveći patrolni brod, pravu pomorsku grdosiju, na gotovs spremnu za konfrontaciju. Da stvari budu još dramatičnije, kineski nosač aviona Liaoning nedavno je šokirao region kada je prošao kroz osetljive vode između japanskih ostrva Jonaguni i Iriomote.
Vojni analitičari upozoravaju da to uopšte nije slučajnost. Tajvanski moreuz je previše plitak za kineske podmornice (dubina je manja od 70 metara), pa Kina očajnički želi da preuzme kontrolu nad dubokim vodama istočno i južno od ostrva - tačno u ekskluzivnim ekonomskim zonama Japana i Filipina.
Trampov zaokret: Da li je Amerika ostavila saveznike na cedilu?
Dok se kineska omča steže, administracija američkog predsednika Donalda Trampa šalje signale koji lede krv u žilama azijskih saveznika. Zvanični Vašington "gazi" neverovatno tiho, a američki ministar odbrane Pit Hegset je nedavno postao prvi šef Pentagona u više od decenije koji u svom ključnom govoru na bezbednosnom forumu u Singapuru nije ni izgovorio reč "Tajvan". Na sve to, državni sekretar Marko Rubio šokirao je javnost priznanjem da je isporuka oružja Tajvanu vredna neverovatnih 11 milijardi dolara trenutno "na reviziji".
Osetivši da bi preko noći mogli ostati potpuno sami pod Trampovom doktrinom "Amerika na prvom mestu", Japan i Filipini su u panici. Japanska premijerka Sanae Takaiči i filipinski predsednik Markos otvoreno upozoravaju da će njihove zemlje neminovno biti uvučene u rat. Dve države užurbano prave novi vojni pakt i razmenjuju obaveštajne podatke kako bi se zaštitile. Situacija je posebno kritična za filipinsko ostrvo Luzon koje je najverovatnija meta stravičnih kineskih raketnih udara, kako bi Peking onemogućio bilo kakvu podršku američkih trupa iz tog pravca.
Preko noći nestaje 500 milijardi dolara
Ovaj rat bi predstavljao i najgori mogući scenario za mnoge novčanike:
- Krah globalne trgovine: Kroz Tajvanski moreuz prolazi neverovatna polovina celokupne svetske flote kontejnerskih brodova i čak 88 odsto najvećih teretnjaka na svetu. Rat bi istog trenutka paralisao kretanje robe. Rat bi se prelio i na obližnje Južno kinesko more, kroz koje godišnje prođe trgovina vredna skoro četiri biliona funti, blokirajući ključne isporuke tečnog naftnog gasa (LNG) i nafte
- Kraj tehnologije kakvu poznajemo: Tajvan na globalnom nivou proizvodi više od 60 odsto svih mikročipova i suludih 90 do 92 odsto najnaprednijih poluprovodnika. Bilo kakav prekid njihove proizvodnje izazvao bi nezamislivu globalnu nestašicu i divljanje cena svega: od pametnih telefona do električnih automobila i medicinskih uređaja
- Samo bi elektronska industrija u tren oka izgubila 500 milijardi dolara, a svetski BDP bi se survao za 2,8 odsto usled kineske invazije, bacivši nas u godine teške recesije i nemaštine
Zaleđena krv u žilama NATO
Kao da sve ovo nije dovoljno jezivo, rat za Tajvan bi imao pogubne i neposredne posledice po Evropu. Zbog zapadnih sankcija, Kina bi istog sekunda izgubila svaki ekonomski interes da drži "neutralan" stav oko rata u Ukrajini. Peking i Moskva bi tada sklopili formalni i veći vojni pakt, stvarajući gigantski, udruženi istočni blok koji bi predstavljao najveću moguću pretnju za bezbednost istočnog krila NATO.
