Demografski uticaj sukoba je razoran: Ukrajina, u odnosu na svoju populacionu bazu, gubi dvostruko više od Rusije
Više od šest miliona Ukrajinaca emigriralo je ili je interno raseljeno, što ima trajne efekte na buduću rekonstrukciju zemlje
Vodeći zapadni mediji - od britanskog "Gardijana" do američkog "Njujork tajmsa" - preneli su podatke iz istraživanja američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koji je prvi put ponudio realnu, kumulativnu procenu ukupnog broja vojnih žrtava od početka ruske invazije na Ukrajinu. Te brojke otkrivaju da je humanitarna tragedija rata još bolnija i razornija nego što su sugerirale dosadašnje, parcijalne procene.
Uz slike hladnog, bukvalno zaleđenog Kijeva, gde očajni gradonačelnik Vitalij Kličko poziva na evakuaciju dok se ruska represija nastavlja, nove procene vojnih žrtava sugerišu da je rat u Ukrajini već dostigao nivo uništenja cele muške generacije - užas kakav nije viđen u Evropi od Drugog svetskog rata. Podaci ukazuju na potrebu za hitnim političkim i diplomatskim pritiskom na obe strane, posebno na sve odlučnijeg autokratu - ruskog predsednika Vladimira Putina, kako bi se zaustavilo krvoproliće koje će proganjati obe zemlje decenijama, preneo je hrvatski "Jutarnji list".
Istraživanje CSIS-a pokazuje da je od februara 2022. do kraja 2025. u Ukrajini zabeleženo između 1,8 i gotovo 2 miliona vojnih žrtava. Ključno je odmah naglasiti: radi se isključivo o vojnim žrtvama - poginulima, ranjenima, nestalima i onima koji su trajno izbačeni iz borbenog sistema. Civilne žrtve nisu uključene u ovu brojku.
U vojnoj terminologiji pojam žrtve ne znači samo smrt, nego gubitak borbene sposobnosti. Upravo to čini ovu procenu toliko uznemirujućom: CSIS ne meri moralni ili simbolički trošak rata, nego njegovu stvarnu demografsku i vojnu cenu.
Stradalo više Rusa, ali za Ukrajinu su podaci pogubniji
Prema procenama CSIS-a, Rusija je dosad pretrpela približno 1,1 do 1,2 miliona vojnih žrtava, od čega se procenjuje između 300.000 i 350.000 poginulih. Ukrajina je, s druge strane, pretrpela između 500.000 i 600.000 vojnih žrtava, uz procenu od 100.000 do 140.000 poginulih vojnika. Iako Rusija u apsolutnim brojkama ima gotovo dvostruko više žrtava, relativna slika mnogo je pogubnija za Kijev.
Obim ove demografske asimetrije postaje jasan tek kada se vojni gubici uporede sa ukupnim brojem stanovnika. Uoči rata, Ukrajina je imala oko 41 milion stanovnika, realno čak i manje zbog dugoročnog demografskog pada, dok je Rusija ušla u sukob sa približno 146 miliona ljudi, više nego trostruko više od populacione baze. Iako Rusija ima skoro dvostruko veći apsolutni broj vojnih žrtava, Ukrajina je samo kroz vojne gubitke izgubila približno 1,2 do 1,5 odsto svog ukupnog stanovništva, dok su ruski gubici oko 0,7 do 0,8 odsto. Drugim rečima, relativni demografski uticaj na Ukrajinu je skoro dvostruko veći.
Više od 6 miliona Ukrajinaca je van zemlje
Još razornije, vojni gubici nisu ravnomerno raspoređeni po društvu. Oni prvenstveno pogađaju muškarce u najboljoj radnoj i reproduktivnoj dobi, fizički i zdravstveno najsposobniji deo stanovništva.
Ukrajina tako gubi ne apstraktne statističke jedinice, već:
- jezgro buduće radne snage
- roditelje budućih generacija
- temelj posleratne obnove
Ovaj gubitak je dodatno pogoršan masovnom emigracijom. Više od 6 miliona Ukrajinaca je van zemlje, dok su milioni interno raseljeni. Iskustvo iz prethodnih ratova pokazuje da se značajan deo izbeglica, posebno žene i deca, nikada ne vraća u svoju zemlju porekla. Kombinacija vojnih gubitaka i trajnog odlaska civilnog stanovništva otvara demografski jaz koji će opterećivati Ukrajinu decenijama, bez obzira na ishod rata.
Humanitarna katastrofa u Ukrajini
Posebno je važno naglasiti da se sve navedene brojke odnose isključivo na vojne žrtve. Istovremeno, civilno stanovništvo Ukrajine doživljava posebnu humanitarnu katastrofu, čiji su puni obim još nepoznati. Desetine hiljada potvrđenih smrtnih slučajeva civila, uništena infrastruktura, dugotrajni nestanci struje, grejanja i vode i razoreni gradovi svedoče o patnji koja se ne može svesti na statistiku.
U hladnim zimskim noćima Kijeva, bez struje i grejanja, dok se stanovnici zbijaju oko improvizovanih izvora toplote, postaje jasno da je rat odavno više od puke borbe za teritoriju. To je rat protiv socijalne i demografske supstance.
