U svojoj najskorijoj debati sa Hilari Klinton, senatoru iz Vermonta Berniju Sandersu zamereno je što kritikuje Centralnu obaveštaju agenciju (CIA). Pristalice Klintonove, kao i sama bivša prva dama "prekorili" su levičara zbog njegove izjave da "Amerika ima dugu i sramnu istoriju zbacivanja demokratskih vlada".
Sanders je danas, sa svoje 74 godine, zadržao ideale u koje je verovao u mladosti. Politika antiestablišmenta, borba za jednaka prava i ukidanje vladavine korporacija u SAD glavne su smernice njegove kampanje u borbi za predsedničku nominaciju.
Berni je sa svojom borbom počeo još pre više od 40 godina, kada je isticao da je za rušenja iranske vlade i njenog premijera Mohameda Mosadika odgovorna CIA, piše list "Politiko".
- CIA je opasna institucija koja mora da biti ukinuta! - upozoravao je sredinom 70-ih godina Sanders, tada mladi aktivista "Liberalne unije" i kandidat za Američki Senat.
Na govoru u državi Vermont 1974. godine, čiji je danas senator, Berni je obaveštajnu agenciju nazvao "oružjem koje kontinuirano svrgava demokratski izabrane lidere širom sveta zarad interesa američkih korporacija".
- CIA je odgovorna za to što je na vlast brojnih država dovela desničarske ludake koji su uspostavili svoje fašističke diktature - bez dlake na jeziku bio je Sanders.
"Politiko" navodi da su saveznici Hilari Klinton žestoko napali Sandersa zbog ovih izjava.
- Ukidanje CIA ogolilo bi Ameriku i učinilo je ranjivom tokom Hladnog rata. Ovakvo gledište jednostavno ukazuje da Sanders nije dorastao da bude predsednik SAD - rekao je bivši visoki zvaničnik CIA Leon Paneta, koji danas obavlja posao savetnika u štabu Klintonove.
Sandersov stav o ukidanju CIA vremenom je smekšao, pre svega zbog toga što je 1990. postao član Kongresa, pa se od tada zadržao "samo" na kritici o nezakonitom mučenju političkih zatvorenika i učešću u zbacivanju vlada. Od tada predlaže smanjenje ogromnog budžeta Agencije, i konstantno dovodi u pitanje moralnost njenih operacija.
Njegovi simpatizeri odgovaraju Klintovoj da nađe "adekvatnije i argumente mlađe od 40 godina".
- Mislim da bi ljudi trebalo da o Bernijevoj sposobnost sude kroz prizmu njegove besprekorne karijere u Kongresu koja traje četvrt veka - izjavio je jedan od Sandersovih savetnika.
Berni je bio jedan od pionira kritike CIA, a predvodio je proteste protiv rata u Vijetnamu sedamdesetih godina.
- Svako ko misli da će bombardovanje druge zemlje zaštititi SAD od terorizma i doneti promene je ekstremo glup, lud ili jednostavno radi za vladu - rekao je tada Sanders.
Bio je jedan od 66 članova Senata koji se protivio donošenju Patriotskog Akta, koji je proširio moć obaveštajnih službi, a podržao je i Edvarda Snoudena.
- Ono što je Snouden uradio veoma je važno za SAD i svest Amerikanaca uopšte. Čovek je otkrio ogromno kršenje ljudskih prava i sloboda u režiji NSA i treba da mu budemo zahvalni što nam je otvorio oči - istakao je Sanders.
Za sada Berni održava korak sa Hilari Klinton, koja ima neočekivano malu prednost nakon glasanja u tri države. Ukoliko vremešni senator zablista 1. marta na takozvani "super-utorak", kada bude glasao najveći broj federalnih država, trka između njega i Hilari mogla bi da ima uzbudljiv i neizvestan foto-finiš.
