Uloga evropskih saveznika uključuje obuku ukrajinske vojske i nadzor ključnih ruta
Plan predviđa vojsku od 800.000 članova sa osnaženim kapacitetima za odbranu
Gotovo četiri godine nakon početka ruske invazije, Sjedinjene Države, Evropa i Ukrajina postigle su dogovor o bezbednosnim garancijama čiji je cilj sprečiti buduće sukobe. Detalji sporazuma, koje su američki zvaničnici opisali kao "platinasti standard", predstavljeni su nakon dvodnevnih pregovora u Berlinu.
Amerika planira da Senat ratifikuje sporazum, čime bi on postao pravno obavezujući, po uzoru na bilateralne odbrambene pakte sa Japanom i Južnom Korejom. Međutim, za razliku od tih aranžmana, plan ne predviđa slanje američkih vojnika na ukrajinsku teritoriju, potvrdili su ukrajinski i evropski zvaničnici.
Umesto toga, u početnoj fazi biće uspostavljena misija pod vođstvom SAD zadužena za nadzor prekida vatre i posredovanje u sporovima, sa ciljem da se bilo kakve tenzije reše pre nego što eskaliraju u nasilje, piše britanski "Telegraf".
Vazdušne snage kao odgovor na agresiju
Ako diplomatski napori ne uspeju i dođe do nove ruske invazije, Vašington će morati da odluči o upotrebi smrtonosne sile. Diplomatski izvori navode da bi najverovatniji odgovor uključivao vazdušne snage.
Prema tom planu, američki borbeni avioni F-35, projektili tomahavk ili slični sistemi stacionirani na teritoriji NATO mogli bi se koristiti za protivnapade u slučaju da Moskva prekrši primirje. Teoretski, američke snage mogle bi da pomognu Ukrajini izvođenjem prekograničnih udara protiv ruske vojne opreme.
Ipak, preventivni udari smatraju se malo verovatnim zbog rizika od eskalacije, a američka vojna akcija usledila bi tek nakon što se odgovornost za sukob jasno pripiše Rusiji.
Uloga evropskih saveznika
Američko teško naoružanje dopunilo bi obaveze koje su već ponudili evropski partneri. Koalicija voljnih, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, predložila je preuzimanje značajnog dela tereta raspoređivanjem multinacionalnih snaga za „uveravanje“.
Njihova primarna uloga bila bi obuka posleratne ukrajinske vojske, nadzor vazdušnog prostora i obezbeđivanje ključnih pomorskih ruta u Crnom moru. U izjavi koju je potpisalo više od deset evropskih lidera stoji da će snage „pomoći u regeneraciji ukrajinskih snaga, u obezbeđivanju ukrajinskog neba i u podršci sigurnijim morima, uključujući delovanje unutar Ukrajine“.
Evropski izvori priznaju da bi te kopnene snage mogle poslužiti i kao „okidač“ za usporavanje eventualne ruske invazije do dolaska pojačanja, ali još uvek nije doneta odluka o „pravilima angažovanja“ u slučaju direktnog kontakta sa ruskim snagama.
Stvaranje „čeličnog ježa“
Kijev je mesecima insistirao na ključnoj ulozi SAD u bezbednosnim garancijama, što im je Donald Tramp u najnovijoj ponudi i omogućio. Garancije obećavaju obnovu i razvoj ukrajinskih oružanih snaga u ono što je postalo poznato kao „čelični jež“ - vojsku koju bi budući osvajači teško mogli da savladaju.
Razrađen mirovni plan od 20 tačaka predlaže ograničavanje ukrajinske vojske na 800.000 pripadnika, što je kompromis prema ruskim zahtevima. Međutim, ne bi bilo ograničenja na sisteme naoružanja koje bi Ukrajina mogla koristiti za odbranu.
Da li će Putin pristati
Iako su bezbednosne garancije koje nudi SAD pozdravljene u Kijevu i evropskim prestonicama, posao još nije gotov, a dalji razgovori nastavljaju se ovog vikenda u Majamiju.
S obzirom na to da su ponuđene garancije slične članu 5 NATO, evropski izvori izražavaju sve veću sumnju da će Putin pristati na takve predloge. Iako se Ukrajina neće uskoro pridružiti NATO, ove garancije predstavljaju značajnu stratešku prepreku Putinovim ambicijama.
Pitanje koje ostaje za Evropu je: „Kako će Tramp reagovati ako Putin odbije mirovni sporazum zasnovan na ovim garancijama?“
Ukrajinski predsednik Zelenski je jasan: „Verujem da će SAD primeniti pritisak sankcijama i obezbediti nam više oružja ako Putin sve odbije. Mislim da bi to bio pošten zahtev sa naše strane Amerikancima".
(Index)
