Borba protiv vršnjačkog nasilja zahteva kontinuirani angažman i pažnju svih aktera društva kako bi deca rasla u sigurnijem okruženju
Stručnjaci ističu značaj razvijanja poverenja između roditelja i dece, kao i sposobnosti dece da prepoznaju znake nasilja
Prema istraživanjima iz oktobra prošle godine zabeleženo je da su čak 60 odsto dece bili žrtve vršnjačkog nasilja. Neretko, ono preraste i u fizičko. Kako bi se taj broj smanjio, organizacije koje se bave zaštitom dece apeluju da je ključno podizanje svesti o značaju prevencije i sprečavanja nasilja među vršnjacima.
Vršnjačko nasilje nije prolazna faza odrastanja, niti bezazlena dečja svađa. Ono ostavlja duboke posledice - po samopouzdanje, mentalno zdravlje i osećaj sigurnosti dece. I dok se oblici nasilja menjaju, od školskih hodnika do društvenih mreža, problem ostaje jednako ozbiljan.
- Istraživanje koje je rađeno u oktobru prošle godine u školama pokazuje da je 60 odsto dece bilo izloženo nekoj vrsti verbalnog nasilja. Uglavnom je to direktno verbalno nasilje ili u digitalnom okruženju veoma često i kombinovano. Ono što je posebno zabrinjavajuće, jeste da je veliki broj dece koja su izložena bilo kom obliku, naročito verbalnog nasilja - odgovorilo na isti način. I onda ulazimo u jednu spiralu nasilnog ponašanja - kaže Vesna Mraković, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija.
"Fokus je da obratimo pažnju na ono što nam deca govore"
Nasilje među decom retko počinje udarcem. Najčešće rečima - rečima koje bole, a često ostaju neprimećene. Upravo s tom porukom pokrenuta je kampanja "Svaka reč se računa", usmerena na prevenciju i sprečavanje vršnjačkog nasilja.
- Fokus kampanje je na psihološkom nasilju koje nije tako očigledno i koje se teško uočava. Fokus je da obratimo pažnju na ono što nam deca govore, a mi možda u žurbi ne primetimo. Jako je važno da izgradite pozitivan i dobar odnos sa svojom decom, da oni imaju poverenja u vas i da mogu bez straha da vam se povere i da vam ispričaju o svojim nedaćama i da zatraže pomoć - kaže Vesna Mraković.
Isto tako je veoma važno da decu vaspitavate da znaju da prepoznaju nasilje - šta je ono što je normalno i dozvoljeno, a šta nije.
Ključno prepoznavanje ranih znakova nasilja
Stručnjaci upozoravaju da deca koja trpe nasilje ćute često iz straha, stida ili nepoverenja da će im neko pomoći. Posledice mogu biti dugotrajne, a prepoznavanje ranih znakova ključno.
- Najčešće se deca na neki način izoluju, povlače, ne žele da učestvuju u aktivnostima u kojima su do tada vrlo rado učestvovali, popuštaju u školi, slaba im je koncentracija, ne mogu da zapamte čak i neke banalne stvari koje su lako do tada radili, to bi sve bili tipični znaci - kaže psiholog Radmila Vujić Bojović.
A tipični znaci nikako ne smeju biti olako shvaćeni.
- Vrlo često, roditelji i nastavnici im kažu - pa dobro, vi to rešite između sebe. Kad bi oni to mogli da reše između sebe, ne bi ni dolazilo do takvih sukoba i do takvih situacija. Neophodno je vođstvo odrasle osobe u tom procesu da deca krenu da ostvaruju komunikaciju koja nije zasnovana na nasilju, etiketiranju i omalovažavanju - kaže Radmila Vujić Bojović.
Borba protiv vršnjačkog nasilja ne završava se jednom kampanjom, ali razgovor i reakcija mogu biti korak ka sigurnijem odrastanju. Jer - svaka reč se zaista računa.
(RTS)
