Osmani se predstavlja kao Trampova miljenica da bi dobila podršku za drugi predsednički mandat
Mihael Martnes, nemački novinar, kaže da Osmani čak preti da će biti posledica po odnose Prištine i Vašingtona ukoliko ne bude reizabrana na funckiju
Vjosa Osmani, predsednica Kosova, ishvalila je na sva usta film o Melaniji Tramp čiji je režiser Bret Ratner, koji ne samo da se našao u Epstajnovim dokumentima, već je ranije bio optuživan i za seksualno zlostavljanje. Između ostalog i zbog toga, poznati nemački novinar Mihael Martens, ocenio je da je Osmani "uverljivo pokazala da zbog političke karijere može da bude isti beskičmenjak kao i njene muške kolege".
Osmani je pre nekoliko dana u Prištini organizovala prijem povodom premijere filma o prvoj dami Amerike i slavodobitno, između ostalog, poručila da je Bret Ratner predstavio „hrabru interpretaciju američke predsedničke porodice“, kao i „izuzetno, uticajno liderstvo“ Melanije Tramp.
Na tu bezobzirnost Osmanijeve skrenuo je pažnju Martens, novinar "Frankfurter algemajne cajtunga" (FAZ) koji je odličan poznavalac prilika na Zapadnom Balkanu, koji je ocenio da su "žene su sposobne da učine sve što i muškarci", i slikovito to objasnio na primeru Osmani.
- Dok je za epizodu u Davosu postojalo izvesno razumevanje, mnogi su se, nakon događaja posvećenog Melaniji, zapitali: da li su ovakve izjave takođe izraz mudre realpolitike ili su, u najboljem slučaju, nepotrebne, ako ne i otvoreno servilne ili malodušne? Od mnogih Albanaca na Kosovu čućete ovo drugo - ocenio je Martens na svom X profilu.
Kako kaže, otvara se glavno pitanje: Zašto je sve ovo potrebno Vjosi Osmani?
- Odgovor (ili njegov deo) je da predsednički mandat Osmanijeve ističe u martu. Ona želi novi mandat, a za to joj je potrebna podrška u kosovskom parlamentu. Međutim, tu podršku trenutno nema - navodi Martens.
Nemački novinar konstatuje da "godinama Osmani nije uspela da stekne mnogo prijatelja u parlamentu ili bilo gde".
- Priština je puna ljudi koji je opisuju kao lično tešku za saradnju. Mnogi bliski saradnici, poput njenog bivšeg šefa kabineta Blerima Vele, nisu se s njom zadržali dugo. Kako bi nadoknadila nedostatak domaće podrške, Osmani se već nedeljama priprema da se predstavi kao „Trampov kandidat“. Računica je sledeća: SAD su toliko ključan faktor na Kosovu da bi joj ta oznaka mogla obezbediti reizbor u odnosu na bilo kog drugog kandidata - analizira Osmani.
"Predstavlja se javnosti kao Trampova miljenica i indirektno preti"
Kako kaže, Osmani se javnosti predstavlja kao "Trampova miljenica".
- I indirektno neizravno preteći poslanicima, koji biraju predsednika, svojim (navodno) dobrim vezama s Trampovim klanom, mašući njima kao toljagom. Pretnja glasi: "ako me ne reizaberete za predsednicu, imaćete problema sa SAD". Pre nekoliko godina takva računica bi možda uspela. Uostalom, Kosovo je, iz razumljivih razloga, najproameričkija zemlja na svetu - navodi Martnes.
Ipak, dodaje da "ljubav kosovskih Albanaca prema SAD nije slepa".
- Ljudi shvataju da Trampova Amerika više nije ona Amerika Bila Klintona ili Džordža Buša. Jedan dokaz da američki adut više ne pobeđuje automatski jesu nedavni parlamentarni izbori na Kosovu. Kurtijeva stranka "Samoopredeljenje" odnela je trijumfalnu pobedu sa 51,1%, a gubitnici su rezultat prihvatili bez negodovanja, kao u svakoj funkcionalnoj demokratiji. Tih 51,1% uprkos činjenici da je Kurtijev odnos s Trampom, delimično zbog njegovih taktički upitnih odluka, loš - ocenio je Martens.
Na kraju je zaključio.
- Dakle, Osmanin pokušaj da progura svoj reizbor predstavljajući sebe kao „Trampovog kandidata“ u najboljem slučaju je rizičan. Druga rešenja mogla bi biti realnija, iako je još uvek sve otvoreno - poručio je Martens.
Pohvalila čoveka sa Epstajnove fotografije
Inače, Bret Ratner, holivudski reditelj koji je stao iza filma "Melanija", rekao je da "nije imao lični odnos" sa Džefrijem Epstajnom, nakon što se pojavila fotografija na kojoj je on sa pokojnim seksualnim prestupnikom i dve žene. Ratner, koji je režirao novi dokumentarac o Melaniji Tramp, kao i filmove iz serijala "Brzi kao munja" (Rush Hour), izjavio je da je Epstajna sreo samo jednom i da je žena koju na fotografiji grli njegova verenica.
- Pre oko 20 godina imao sam devojku. Bio sam zaljubljen u nju. Bili smo vereni. Ona je bila moja verenica. Otišli smo na jedan događaj, sedeli na kauču i tada je snimljena ta fotografija. Nisam imao lični odnos s njim. Nisam ga poznavao - rekao je Ratner za Fox News.
Fotografija je bila među milionima slika i dokumenata povezanih sa Epstajnom koje je američko Ministarstvo pravde (DoJ) objavilo u petak. Lica žena na fotografiji su zamagljena i nema podataka o tome gde ili kada je slika nastala.
"Bret te pozdravlja i kaže da te voli"
U Epstajnovim dokumentima se takođe nalazi još navoda u vezi sa Ratnerom. Mejlovi iz 2010. godine pokazuju da je Epstajn pokušavao, ali nije uspeo, da stupi u kontakt sa Ratnerom, razmenjujući poruke sa njegovom asistentkinjom u vezi sa tačnom mejl adresom i brojem telefona.
Asistentkinja je 2011. godine, navodno, poslala mejl Ratneru u kojem je navela da Epstajn želi da razgovara s njim. Nema dokaza da je Ratner te poruke primio ili na njih odgovorio.
U jednom mejlu iz 2012. godine, Epstajn je napisao publicisti, očigledno sa Filmskog festivala u Kanu, da "sedi pored Breta Ratnera", dodajući: "Bret te pozdravlja i kaže da te voli".
U "iMessage" poruci iz 2018. godine, Epstajn je napisao neidentifikovanom primaocu: „Zdravo, ovde Džefri. Bret Ratner misli da bi trebalo da se upoznamo.“
Portparol Ratnera odbio je da da dodatne komentare, koji je poznat po filmovima kao što su "X-Men: Poslednje uporište "iz 2006. i "Herkul" iz 2014. godine.
Optužen za seksualno zlostavljanje
Njegov film o prvoj dami SAD Melaniji Tramp objavljen je u petak. Iako su ga kritičari loše ocenili, premašio je očekivanja na bioskopskim blagajnama, zaradivši 7 miliona dolara (5,1 milion funti) tokom prvog vikenda prikazivanja.
Ovo je Ratnerov prvi projekat od 2017. godine, kada je na vrhuncu pokreta "MeToo" bio optužen za seksualno zlostavljanje. Ratner je negirao te optužbe.
