Premijer Aljbin Kurti lično je dočekao dronove
Vučić poručio da je užasnut postupkom Turske i da će razgovarati sa Erdoganom
Podrška Istanbula Kosovu ne prestaje, pa je ovoga puta Turska isporučila dronove kamikaze "Skaj dager 15", a lično ih je na aerodromu dočekao prištinski premijer Aljbin Kurti. To je izazvalo lavinu reakcija u Srbiji i to sa najviših funkcija, usledili su komentari, razgovori, od kojih se jedan još čeka: Vučić - Erdogan. Svi se pitaju koji je interes Turske da unazad 17 godina bude nepokolebljiv vetar u leđa Prištini, kroz naoružavanje i zaokruživanje nezavisnosti, ali je jasno da momenat nije slučajno odabran.
Bura se digla nakon što su u Prištinu sleteli turski borbeni dronovi "Skydagger", koje je turska vlada isporučila tzv. kosovskim bezbednosnim snagama (KBS). Kurti nije propustio doček, i brže bolje se na društvenim mrežama pohvalio da su stigle "hiljade dronova" i da su "desetine pripadnika bezbednosnih snaga obučeni za njihovu upotrebu".
To se ne dešava prvi put, pa se zato o tome odmah oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najavio je da će razgovarati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i otkrio da je sa njim razgovarao pre više od godinu dana u turskoj ambasadi u Njujorku kada ga je, kako je rekao, zamolio da prekinu sa naoružavanjem Prištine.
- Objasnio sam i ukazao na Rezoluciju 1244, i na druge akte, i zamolio da se to ne dešava. To smo zamolili i Amerikance, ali su oni rekli da su doneli ipak odluku za "dževeline" - naveo je Vučić, koji je dodao da moli Ujedinjene nacije da reaguju, kao i da "nam u ovom trenutku nije potrebno dalje zaoštravanje".
"Nije slučajno izabran momenat"
Ostaje pitanje zašto dronovi stižu baš sad, a Vlade Radulović, vojni analitičar, kaže da su na potez turske uticale dve stvari:
- Poruka Srbiji kao odgovor na vojnu paradu koja je održana u Beogradu i onome šta je predstavljeno na njoj.
- Očigledno da su isporučeni pred izbore zakazane za 12. oktobar jer Kurti vešto koristi pitanje vojske, odnosno KBS-a, i potencira navodnu ugroženost od strane Beograda i hibridnog rata.
Napominje da Turska prednjači u naoružavanju KBS-a i da to nije novina, ali da je ova isporuka dronova ubrzana.
- Očekivao sam je početkom decembra. A Turska radi sa KBS ne samo kada je u pitanju isporuka oružja, već i obuka, logistika, treninzi - rekao je Radulović za "Kosovo onlajn".
Branko Branković, karijerni diplomata u penziji, bio je neposredniji, pa je ocenio da je slanje dronova Prištini od strane Turske "bruka i sramota".
- Sada, u ovoj novoj fazi, nije jasno gde su oni uopšte mogli da potroše prethodne zalihe da bi im sada bile isporučene nove. Možda im se zalihe jednostavno povećavaju. Ali upravo sada, u trenutku potpunog političkog haosa, kada ne može da se formira skupština, ne može ovo, ne može ono, postaje veliko pitanje: zašto Turci to uopšte rade? - rekao je Branković za "Euronjuz".
"Protiv koga će biti upotrebljeni"
Milovan Drecun, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove u Skupštini Srbije, rekao je da dronovi koji su stigli u Prištinu iz Turske zapravo treća faza transformacije KBS-a u vojsku, pa se postavlja realno pitanje protiv koga će biti upotrebljeni.
- Neće biti upotrebljeno protiv Albanije, tzv. Kosovo je u vojnom savezu sa Albanijom i Hrvatskom. Neće ni protiv Severne Makedonije, koja je u NATO. Jedino može da bude upotrebljeno protiv srpskog naroda i eventualno kao priprema za sukob sa našim snagama bezbednosti - naveo je Drecun.
Kako kaže, može biti upotrebljeno i za izazivanje i prelivanje destabilizacije preko administrativne linije na jugu centralne Srbije, kao i za napade ili za izazivanje incidenata prema srpskim snagama bezbednosti koje su stacionirane uz administrativnu liniju.
Turska na Kosovu planira da izgradi fabriku municije
Priština je ranije nabavila i turske dronove TB2 "Bajraktar", a Turska planira da na Kosovu i Metohiji izgradi fabrika za proizvodnju municije i laboratorija za razvoj dronova.
Ali, mešanje se ne završava samo u naoružanju.
Turska je bila među prvima koja je priznala Kosovo, a Vučić je nedavno otkrio da time nije završila svoju misiju i da i dalje radi na ome da dobije nova priznanja nezavisnosti . Govoreći o tome, Stefan Radojković, istoričar, ranije je za "Blic" rekao da "da takvi potezi pružaju Turskoj stratešku dubinu u regionima sa kojima se graniči i u okviru kojih može da projektuje svoju moć, poput nove vlasti u Damasku ili pak turskog kontingenta KFOR na Kosovu i Metohiji".
- Tursko angažovanje na priznavanju nezavisnosti prištinske administracije deo je šire strategije i ideologije Erdoganove Turske. Ideološki gledano, ovi potezi su u prirodi neoosmanske ideologije i njenog cilja ostvarivanja političkog i kulturnog uticaja u onim regionima koju su nekada bili deo Osmanskog carstva - napominje Radojković.
Povodom ove isporuke reagovao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović, koji je obavio hitan telefonski razgovor sa komandantom KFOR-a general-majorom Ozkanom Ulutašom.
Ukazao je da takvi potezi predstavljaju veoma loš signal i ugrožavaju ne samo stanje bezbednosti na Kosovu i Metohiji, već i u celom regionu Zapadnog Balkana.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana sila na KiM, a taj dokument je predviđao i demilitarizaciju tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i drugih naoružanih grupa Albanaca.
