Odnosi Podgorice i Beograda nisu se poboljšali nakon pada režima Mila Đukanovića
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posebno je kritikovao odluku Crne Gore da učestvuje u hrvatskoj proslavi akcije "Oluja"
U svega mesec dana, Crna Gora je zabola čak "tri noža" u leđa Srbiji: promenila je Ustav po kome srpski jezik i dalje nije službeni u toj državi, zaustavila je inicijativu povlačenja priznanja Kosova i učestvovala u hrvatskoj proslavi 31. godišnjice "Oluje". Mnoge u Srbiji posebno boli to što u tim potezima Podgorice ulogu ima i Andrija Mandić, jedan od lidera Srba u Crnoj Gori i predsednik Nove srpske demokratije koja je deo crnogorske vlade.
Iako su građani Srbije i veliki deo stanovnika u Crnoj Gori verovali da će pad režima Mila Đukanovića 2020. godine doneti drugačiji odnos Podgorice i Beograda, stvarnost ih je praktično demantovala. Pogotovo ovog leta kada se gotovo nižu razoćaravajuće odluke i crnogorske vlade i njenih, makar nominalno, prosrpskih delova.
Ustavne promene i opet nema srpskog jezika kao službenog
Početkom jula je Skupština Crne Gore, čiji je predsednik Andrija Mandić, usaglasila i izglasala izmene Ustava koje je Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije (DNP) nazvao "najantisrpskijim dokumentom u istoriji Crne Gore". Knežević je naveo da u promenjenom ustavu ponovo nema srpskog jezika kao službenog, nema ni srpske zastave, niti mogućnosti dobijanja dvojnog državljanstva i da se "ponovo puca i u Vuka Karadžića i u Njegoša".
Inače, sporne ustavne promene, pored parlamentarne većine predvođene premijerom Milojkom Spajićem, podržala je Nova srpska demokratija Andrije Mandića, ali i DPS Mila Đukanovića.
Mandić je pokušao da se opravda rečima da na putu ka EU postoje "preporuke i zahtevi prema Skupštini" i da se mora pokazati "snaga i sloga” za dvotrećinsku većinu glasova.
Zaustavljena inicijativa o otpriznavanju Kosova na nivou opština
Svega nekoliko nedelja kasnije, stigao je možda još jasniji pokazatelj Mandićevog potpunog političkog preokreta i to u vezi sa povlačenjem priznanja nezavisnosti Kosova na nivou opština. Na inicijativu Kneževićevog DNP-a, opštine Zeta i Pljevlja usvojile su Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova što su glasovima podržali i odbornici Mandićevog NSD-a. Međutim, kada je na red došao Nikšić, predsednik opštine Marko Kovačević, iz redova Mandićeve stranke, odbio je tu inicijativu.
Kovačević je inicijativu odbacio uz izgovor da "Nikšić nikada nije ni priznao Kosovo da bi ga danas otpriznavao". Uz to, NSD nije objasnio zašto su onda identičnu deklaraciju podržali u Zeti i Pljevljima, koje takođe kao opštine nikada nisu priznale Kosovo?!
Milan Knežević je poručio da je ambasador EU Johan Satler nakon odluke u Pljevljima "okupio parlamentarnu većinu" i "zapretio da im EU više neće biti partner ako se desi još jedno otpriznavanje".
Zvaničnik Crne Gore na proslavi "Oluje" u Kninu
Konačno, najnovije razočaranje stiglo je ove nedelje pošto je Crna Gora učestvovala u hrvatskoj proslavi vojno-policijske akcije "Oluja" u Kninu tokom koje je 1995. godine ubijeno ili nestalo 1.904, a proterano više od 220.000 Srba iz Srpske Krajine. Podgorica je na taj "ustaški dernek" u sredu poslala otpravnika poslova iz Ambasade u Zagrebu dok dan ranije u Mrkonjić Gradu, gde su Srbija i Republika Srpska obeležavale Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u "Oluji", Vlada Crne Gore nije poslala nijednog zvaničnika?!
Taj potez crnogorske vlade posebno je kritikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, između ostalog, u tom kontekstu citirao i Njegoševe stihove iz "Gorskog vijenca": "Svak' je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka".
Jakov Milatović, predsednik Crne Gore i Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore pokušali su, svako na svoj način, da se distanciraju od učešća zvanične Podgorice u proslavi "Oluje" u Kninu, ali Milojko Spajić, premijer Crne Gore, nije se uopšte oglašavao na tu temu.
