Mićunović je imao konzervativniji pristup politici, dok je Đinđić uvodio menadžerski stil rukovođenja strankom.
Nakon odlaska, Mićunović je osnovao Demokratski centar, ali se kasnije vratio u DS, što je neobično za srpsku političku scenu.
Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Demokratske stranke koji je juče preminuo, svojevremeno je napustio tu stranku nakon raskola sa Zoranom Đinđićem koji je vodio kampanju pred parlamentarne izbore 1993. godine i napravio novu energiju i atmosferu koja je dovela do toga da preuzme stranku, podsetio je Zoran Panović, programski direktor DEPOS-a u emisiji "Jutro na Blic".
Kako je rekao, pred te izbore Mićunović je bio na čelu stranke, ali je kampanju vodio Đinđić.
- I to je školski primer bio dobre kampanje, tada netipične baš za Srbiju, pod sloganom "Pošteno". Sad da ne ulazim ko je taj slogan smislio, pošto ima dve kontroverzne priče, da se neko ne bi uvredio možda. .. I Đinđić je uspeo, ipak Demokratska stranka je bila mala partija. Ona je tek postala u suštini velika partija sa Borisom Tadićem. Masovna partija. I u toj kampanji DS je dobro prošla, uzela je mnogo više poslanika nego što je imala. I to je jednostavno napravilo takvu atmosferu da Đinđić preuzme partiju - naveo je Panović.
"Verovatno je bilo i sujete, to nije ništa netipično"
Dodao je da je "Đinđić imao menadžerski, takozvani, model rukovođenja partijom".
- Pa se onda govorilo o partiji kao preduzeću dok je Mićunović bio konzervativniji u tom smislu shvatanja politike i partije kao političke organizacije. I tu je, naravno, došlo do jedne situacije koja je dovela do, ne toliko raskola, Mićunović jeste otišao, ali do prestrojavanja Demokratske stranke. Verovatno je bilo i sujete, to nije ništa netipično - ocenio je Panović.
Podsetio je da je Demokratska stranka početkom devedesetih kada je na njenom čelu bio Mićunović bila kao novina "Borba".
- Koliko je nastala novina iz "Borbe", toliko je mnogih partija nastalo iz Demokratske stranke. Znači, to je to je sad već politička istorija Srbije. Znači, Mićunović je bio prvi predsednik Demokratske stranke, a 1992. je došlo do tog prvog raskola, velikog. Znači, bio je taj raskol prvo kada su Nikola Milošević i Kosta Čavoški otišli, ali taj veliki raskol je '92. godine bio. Tada Mićunović je, ipak, bio neki levi centar i on sa Đinđićem nije hteo da uvede Demokratsku stranku u tadašnji DEPOS koji je bio ipak organizacija desnog centra. On je ostao na tim pozicijama - kazao je Panović.
"Mićunović je bio ideološki bliži Đinđiću nego Koštunici", na kraju se vratio u DS"
Dodao je da je Mićunović ideološki bio bliži Đinđiću nego Vojislavu Koštunici, nekadašnjem predsedniku DSS-a.
- Ali se posle razišao sa Đinđićem ne iz ideoloških razloga, jer to je bila neka i smena generacija. Đinđić je imao tu dobru kampanju koja se pod sloganom "Pošteno" kada je podigao Demokratsku stranku, tako da jednostavno intencija je bila da on preuzme stranku. Ali na kraju, iako je Mićunović napustio Demokratsku stranku, osnovao posle Demokratski centar, on se vratio u DS. To je suštinski bitno u Srbiji i atipično je za srpsku političku kulturu, iako je i on verovatno malo bio povređen i on je imao sujetu pa je napustio DS, ali Mićunović se vratio u Demokratsku stranku - podsetio je Panović.
Potom je citirao Slobodana Gavrilovića, bivšeg potpredsednik DS-a, koji je rekao: "Velika je stvar, otići, ali vratiti se".
- I to vam je sad i uspeh naprednjaka jer su mnogi radikali otišli pa su se vratili. A to je problem te Demokratske stranke i tih struktura, mnogi koji su otišli, otišli su, a da se nikad neće vratiti - zaključio je Panović.
Dragoljub Mićunović je preminuo 26. maja u 96. godini.
