Zbog neslaganja i bojkota opozicije, Kosovo je poslednjih 16 meseci tri puta išlo na izbore
Izbor predsednika konstantno izostaje zbog nedostatka kvoruma.
Iako je na izborima osvojio ubedljivu većinu od 53 mandata, Aljbin Kurti ne može sam da preuzme potpunu kontrolu nad institucijama u Prištini. Dok je formiranje vlade izvesno, prava bitka vodi se oko fotelje predsednika. Analitičari smatraju da Kurtijev ima tajni plan za odugovlačenje i da će, ako ga ostvari, ime predsednika biti - nevažno.
Centralna izborna Komisija Kosova je, nakon 100 odsto obrađenog izbornog materijala, objavila rezultate i raspored mandata posle izbora 7. juna na Kosovu, a stanje je ovakvo:
- Samoopredeljenje - 53
- Demokratska partija Kosova - 22
- Demokratski savez Kosova - 18
- Alijansa - 7
- Srpska lista - 9
- Lista "Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića - 1
Još se čeka da CIK odluči o žalbama koje su stigle pa da potvrdi ove rezultate, ali je sve izvesnije da će Samoopredeljenje imati dovoljan broj poslanika u Skupštini Kosova da formira vladu.
Međutim, glavno pitanje, i dalje, ostaje izbor predsednika, za šta će biti potreban kompromis među partijama, koji ranije nije postignut. Baš zbog nedostatka kompromisa Kosovo je u poslednjih 16 meseci tri puta išlo na izbore.
Nedžmedin Spahiu, politički analitičar, kaže da je irelevantno je pitanje da li će se prvo birati vlada ili predsednik jer, ako bude izabrana vlada, kako kaže, ona će biti ista kao i postojeća.
- Kurti za to ima brojeve poslanika potrebne u parlamentu, a i ako ne bude izabrana vlada, na dužnosti će ostati ista koja je u tehničkom mandatu. Vlada Kurtija zapravo ne radi ništa, tako da je ista stvar da li je to vlada u tehničkom mandatu ili vlada u punoj moći. Relevantno je da se nađe dogovor oko predsednika i nadam se da će on biti napravljen u okviru 60 dana nakon konstituisanja parlamenta - rekao je Spahiu za "Kosovo onlajn".
"Kurti je u prednosti"
Ocenjuje da Kurti ima spreman plan. Iskoristiće, kako dodaje, taj rok od 60 dana da ostavi Aljbuljenu Hadžiju na poziciji vršioca dužnosti predsednika, da bi do tada bili izabrani glavni tužilac i neki ambasadori. Posle toga, kako smatra, funkcija predsednika Kurtiju će biti manje važna i slobodno može da je prepusti opoziciji.
Kurti je, ocenjuje on, oko pregovora o predsedniku u prednosti zbog toga što može sam da formira vladu.
- On može da traži dva kandidata od Demokratskog saveza Kosova, pošto Ustav nalaže da treba da postoje dva kandidata za predsednka. A ako DSK neće da da dva kandidata, onda će on postaviti jednog svog i opet bi pobedio. Tako da će oni morati da predlože dva kandidata, a onda će Kurti izabrati onoga koji mu više paše. Predlog može da mu da i Demokratska partija Kosova i da onda on od tri, četiri kandidata izabere jedno ime koje mu više paše. Zbog broja glasova koji je postigao, on je u zavidnom položaju - navodi Spahiu.
Ambasadori imaju rešenje
Ipak, Kosovo je već dugo u institucionalnoj krizi, a istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da neko ima ključeve izlaska iz blokade.
On smatra da međunarodna zajednica, odnosno ambasadori, pre svega američki i nemački, mogu da utiču na političare u Prištini da se institucionalna kriza što pre reši.
- Oni su izuzetno iritirani skoro dvogodišnjim problemima institucija i oni su ti koji imaju najveće adute u rukama. Zašto ih ne koriste, to je pitanje svih pitanja, jer je sasvim očigledno da ne utiču na aktere da se dogovore. Da utiču, dogovor bi bio iste večeri posle izbora - rekao je Vujinović za "Kosovo onlajn".
Šta se dešavalo u poslednjih 16 meseci?
Na prethodnim izborima krajem decembra 2025, stranka Samoopredeljenje je osvojila većinu, Kurti je izabran za premijera (njegov treći uzastopni mandat), ali tu nije bio kraj formiranju organa vlasti.
Zbog izbornog sistema, predsednik Kosova se ne bira direktno već u skupštini, u kojoj Kurtijevo Samoopredeljenje ima većinu, ali pokazalo se nedovoljnu za izbor šefa države koji nema prevelika ovlašćenja.
Zato Skupština Kosova iz više pokušaja nije uspela da izabere predsednika Kosova do zakonskog roka 5. marta zbog nedostatka kvoruma. Zatim je Vljosa Osmani, kojoj Kurti nije dao podršku za novi mandat, raspustila parlament dekretom i pokrenula proces za vanredne parlamentarne izbore. Onda je 25 marta Ustavni sud odlučio da poništi taj dekret i centralnoj skupštini da rok od 34 dana da izabere novog predsednika.
Ni tada Skupština Kosova nije izabrala predsednika zbog nedostatka kvoruma usled bojkota opozicije. Nakon debakla, predsednica parlamenta Aljbulena Hadžiju je zakazala izbore za 7. jun.
