Treće osnovno javno tužilaštvo nije predložilo pritvor, navodeći da je osumnjičeni priznao krivično delo
Nadležni organi nisu se izjasnili da li je ispitan otac osumnjičenog, koji je pomagao u uklanjanju dokaza
Odeljenje za nadzor Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu zatražilo je danas od Trećeg osnovnog javnog tužilaštva (OJT) u Beogradu na uvid spise predmeta protiv Nikole Tošića, osumnjičenog da je 22. jula oko 3.30 časova upravljajući automobilom sleteo sa puta, usled čega je povređena jedna putnica automobila.
Nikola Tošić je osumnjičen za izvršenje krivičnog dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja na štetu M. N, koja je tom prilikom zadobila teške telesne povrede.
- U okviru zahteva Trećem OJT u Beogradu naloženo je i pisano izjašnjenje, pored ostalog, na okolnosti izostanka predloga za određivanje pritvora osumnjičenom, imajući u vidu da je uklanjao tragove sa lica mesta i onemogućio da nadležni organi obave uviđaj u skladu za zakonskim propisima - saopšteno je iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Izazvao nesreću pa nagrađen slobodom
Podsetimo, Nikola Tošić (22), koji je osumnjičen da je izazvao saobraćajnu nesreću kod Ušća u kojoj je teško povređena devojka iz auta kojim je driftovao, a potom sa ocem uklonio dokaze, odlukom Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu pušten je na slobodu.
Kao razlog za to, iz ovog tužilaštva pokušali su da neveštim obrazloženjem objasne da je to moralo biti učinjeno jer je osumnjičeni "priznao delo"?! Ipak, Zakon o krivičnom postupku koji detaljno objašnjava kada i kako se pritvor određuje, priznanje okrivljenog uzima samo kao olakšavajuću okolnost, ali istovremeno ne otklanja razloge za isti.
Kako je "Blic" pisao, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nije ni predložilo da se odredi pritvor Nikoli Tošiću iako je u teškoj saobraćajnoj nesreći kod Ušća devojka zadobila teške telesne povrede, a on je potom sa ocem raščistio mesto saobraćajne nesreće, te onemogućio policijski uviđaj. Kao razlog za to, iz ove pravosudne institucije navode da je okrivljeni priznao delo, te da ne postoji zakonski osnov za traženje takve mere?!
- U Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je dana 26.07.2026. godine, dovedeno lice osumnjičeni N.T.( rođen 2004. godine) koje je uhapšeno po nalogu javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Osumnjičenom N.T. (rođen 2004.godine) se stavlja na teret da je izvršio krivično delo Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja jer je upravljajući putničkim motornim vozilom u kružnom toku kod Ušća sleteo sa puta usled čega je putnica oštećena M.N. koja se nalazila na zadnjem sedištu njegovog vozila zadobila telesne povrede. Na saslušanju u tužilaštvu okrivljeni je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret - navodi se u saopštenju koje je dostavljeno medija.
Kada se traži pritvor?
Dalje u saopštenju navode da "tužilaštvo ne može po zakonu tražiti pritvor kada okrivljeni prizna izvršenje krivičnog dela jer u tom slučaju on ne može dalje uticati na druga lica da promene iskaz, niti može prikrivati tragove krivičnog dela koje je već u potpunosti priznao kao svoje. Pošto je osumnjičeni neosuđivan tužilaštvo ni po tom osnovu po zakonu ne može predložiti pritvor prema osumnjičenom":
Prema Zakonu o krivičnom postupku, priznanje okrivljenog može zaista da otkloni razloge za pritvor, pre svega na opasnost da utiče na svedoke ili uništi dokaze, a pre svega ako su dokazi već obezbeđeni.
Međutim, postavlja se pitanje da li su, imajući u vidu da je osumnjičeni Tošić priznao izvršenje krivičnog dela tek 3 dana kasnije i to nakon što je "Blic" obavestio nadležne organe da je on izazvao saobraćajnu nesreću. Takođe, u saopštenjima tužilaštva ni u jednom trenutku se ne navodi da li je saslušan otac osumnjičenog koji je uklonio auto i pomogao sinu da prikrije saobraćajnu nesreću u kojoj je teško povređena devojka.
Takođe, Zakon o krivičnom postupku ni u jednom svom segmentu ne navodi da se "pritvor ne može tražiti kada okrivljeni prizna krivično delo". Sudska praksa godinama unazad ukazuje da se pritvor i te kako određuje osobama koje priznaju izvršenje krivičnog dela, a za koje postoji osnov makar jedne od četiri tačke koje se navode kao razlozi za određivanje ove mere:
- opasnost od bekstva
- opasnost od uticanja na svedoke ili saučesnike
- opasnost od ponavljanja krivičnog dela
- posebno teške okolnosti koje mogu uznemiriti javnost (u slučajevima kada zakon to dopušta).
Dakle, priznanje samo po sebi ne isključuje mogućnost pritvora. Ako bi, na primer, postojala opasnost od bekstva ili ponavljanja dela, tužilaštvo bi i dalje moglo da predloži pritvor.
Ni to što je neosuđivan ne znači da se apsolutno isključuje pritvor ako postoji neki drugi zakonski osnov (npr. opasnost od bekstva).
(Tanjug, Blic)
