Vreme na planini se drastično pogoršalo, vetar je dostizao 60 km/h, temperatura je pala na -20 stepeni, a vidljivost je nestala
Musić je naglasio da nijedan vrh nije vredan ljudskog života i poručio da treba imati hrabrosti da se odustane ako uslovi postanu opasni
Tragedija u kojoj je na Elbrusu poginulo pet alpinista iz Bosne i Hercegovine podsetila je Emira Musića na dramatičnu ekspediciju iz 2024. godine, kada je na istoj planini jedva izbegao smrt.
Musić je ispričao da su vremenski uslovi prilikom početka uspona bili povoljni. Nebo je bilo vedro, a vetar je duvao brzinom od približno deset kilometara na sat. Ništa nije ukazivalo na oluju koja će ekspediciju ubrzo dovesti u smrtnu opasnost.
- Svi uslovi omogućavali su nam da krenemo. Kada smo prešli 5.000 metara nadmorske visine i približili se vrhu, vreme se za samo pet minuta potpuno promenilo. Počeo je da duva jak vetar - ispričao je Musić za Face.ba.
Ekspedicija se našla u snažnoj oluji praćenoj grmljavinom, snegom, udarima vetra i ekstremno niskom temperaturom. Jednog ruskog vodiča pogodio je strujni udar, nakon čega su članovi grupe morali da uklone metalne delove opreme zbog opasnosti od novih udara.
Musić je ranije naveo da su se nalazili svega 200 do 300 metara od vrha. Vetar je dostizao brzinu od približno 60 kilometara na sat, temperatura se spustila na minus 20 stepeni, a vidljivost je gotovo nestala.
"Trči ako želiš da preživiš"
U takvim uslovima osvajanje vrha više nije bilo važno. Jedini cilj bio je ostati živ i bezbedno se spustiti sa planine.
- Imali smo dva ruska vodiča. Jedan od njih rekao je da ga takva situacija nikada ranije nije zadesila. Ono što se u tim trenucima događa teško je objasniti. Kada čujete reči vodiča: "Trči ako želiš da preživiš" - to su trenuci koje nikada ne možete zaboraviti - rekao je Musić.
Zbog hladnoće, snažnog vetra, nedostatka kiseonika i gotovo nikakve vidljivosti članovi ekspedicije počeli su da gube orijentaciju. Svaka pogrešna odluka ili korak mogli su imati kobne posledice.
- Teško je objasniti koliko se čovek tada oseća nemoćno. U tim trenucima ostajete dezorijentisani. Fizička i psihička spremnost jesu važne, ali kada se priroda tako okrene protiv vas, samo vas dragi Bog može spasiti - poručio je Musić.
"Nijedan vrh nije vredan ljudskog života"
Njegova agonija trajala je nekoliko sati, iako mu se činilo da je prošla čitava večnost. Ekipa je na kraju uspela da preživi i spusti se sa planine.
Danas naglašava da Elbrus nikada ne treba potcenjivati. Iako se uspon na najviši evropski vrh često ne smatra tehnički najzahtevnijim, vreme se može promeniti gotovo bez upozorenja i za nekoliko minuta potpuno onemogućiti kretanje.
- Nijedan vrh nije vredan ljudskog života. Ako uslovi nisu dobri, treba imati hrabrosti da se odustane i vrati. Planina će ostati tu i sutra - poručio je Musić.
Njegovo iskustvo iz 2024. godine danas dobija posebno težak značaj. Oluju koju je on preživeo pet bosanskohercegovačkih alpinista u poslednjoj ekspediciji nije uspelo da savlada.
Petoro planinara poginulo
Kako navodi "Avaz" pozivajući se na saznanja, na planinarenju na Elbrusu u Rusiji stradali su dr. Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam.
Svi stradali bili su iz Zenice, dok su preživeli Haris Adilović i Kemal Vidimlić.
Meliha Čaušević bila je maksilofacijalni hirurg i veliki ljubitelj planinarenja.
Ovo je bračni par Okanović koji je stradao.
Jedan muškarac uspeo je samostalno da siđe sa planine i pozove pomoć, dok su drugog pronašli pripadnici spasilačkih ekipa. Obojica preživelih su hospitalizovana i lekari ih trenutno pregledaju, prenosi "Atvbl".
Vreme se naglo pogoršalo
Vest da je grupa turista ostala zarobljena na Elbrusu i da ne može da siđe sa planine pojavila se 25. jula. Prema rečima lokalnih vodiča, vremenski uslovi za uspon u početku su bili relativno povoljni, ali se vreme naglo pogoršalo.
Brzina vetra dostizala je 45 kilometara na sat, da bi do jutra ojačala na razornijih 70 kilometara na sat.
Istražna uprava Istražnog komiteta Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju ranije je saopštila detalje o početku tragedije i potvrdila da je pokrenuta istraga.
Najviši vrh Evrope i Rusije
Kao podsetnik na opasnosti ove planine, ruski mediji navode da je samo nekoliko dana ranije, 19. jula, tokom uspona poginuo jedanaestogodišnji dečak, dok je njegov otac teško povređen.
