Petoro planinara iz Zenice je poginulo, dok su dvojica preživela i trenutno su hospitalizovana
Vremenski uslovi su se naglo pogoršali, sa vetrom koji je dostizao brzinu do 70 kilometara na sat
Haris Adilović, jedan od dvojice preživelih planinara, govorio je za ruske medije i rekao da je tragedija na Elbrusu, u kojoj je život izgubilo njegovih pet kolega, posledica pogrešne vremenske prognoze, a ne nedostatka pripremljenosti grupe.
On je istakao da je tim bio dobro obučen, ali da su se vremenski uslovi pokazali težim nego što se očekivalo.
Prema pisanju ruskih medija, a kako je kazao Adilović, poteškoće su se javile od početka uspona. U početnoj fazi jedan od učesnika je počeo da se smrzava, što je navelo jedan tim da se okrene.
Grupa odustala od uspona nakon pogoršanja uslova
- Drugi tim je nastavio penjanje, ali posle oko 100 do 150 metara i mi smo odlučili da odustanemo od penjanja. Kada smo osigurali konopce na jednom delu rute i popeli se više, videli smo da je situacija na vrhu još gora. Odlučili smo da se vratimo - rekao je on.
Adilović je napomenuo da su svi članovi tima iskusni i da se dobro poznaju.
- Dakle, nije se radilo o nedostatku pripremljenosti. Mislim da je glavni razlog bila pogrešna vremenska prognoza - rekao je on, prenosi iz.ru.
Petoro planinara poginulo
Kako saznaje portal "Avaz", na planinarenju na Elbrusu u Rusiji stradali su dr. Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam.
Svi stradali bili su iz Zenice, dok su preživeli Haris Adilović i Kemal Vidimlić.
Meliha Čaušević bila je maksilofacijalni hirurg i veliki ljubitelj planinarenja.
Ovo je bračni par Okanović koji je stradao.
Jedan muškarac uspeo je samostalno da siđe sa planine i pozove pomoć, dok su drugog pronašli pripadnici spasilačkih ekipa. Obojica preživelih su hospitalizovana i lekari ih trenutno pregledaju, prenosi "Atvbl".
Vreme se naglo pogoršalo
Vest da je grupa turista ostala zarobljena na Elbrusu i da ne može da siđe sa planine pojavila se 25. jula. Prema rečima lokalnih vodiča, vremenski uslovi za uspon u početku su bili relativno povoljni, ali se vreme naglo pogoršalo.
Brzina vetra dostizala je 45 kilometara na sat, da bi do jutra ojačala na razornijih 70 kilometara na sat.
Istražna uprava Istražnog komiteta Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju ranije je saopštila detalje o početku tragedije i potvrdila da je pokrenuta istraga.
Najviši vrh Evrope i Rusije
Kao podsetnik na opasnosti ove planine, ruski mediji navode da je samo nekoliko dana ranije, 19. jula, tokom uspona poginuo jedanaestogodišnji dečak, dok je njegov otac teško povređen.
