Obeležen je pomen za devetoro mladih ljudi ubijenih pre tri godine u Malom Orašju i Duboni
Majka stradalog Petra Mitrovića emotivno je govorila o svom sinu, opisujući njegovu dobrotu, dok je majka Marka Mitrovića rekla da je ubijen samo mesec dana nakon što je napunio 18 godina
Danas je obeležen pomen stradalim mladim ljudima koji su pre tri godine u masakru u selima Malo Orašje i Dubona ubijeni - Petar Mitrović, Nemanja Stevanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Aleksandar Milovanović, Nikola Milić, Milan Panić, Kristina Panić i Dalibor Todorović.
Tri godine od nezapamćenog masakra u Malom Orašju i Duboni u kojem je ubijeno devetoro mladih ljudi dok je više njih teško povređeno, za "Blic" je otvorila dušu Biljana Mitrović, majka stradalog Petra Mitrovića.
Kako kaže, i dalje se pita kako je njen Peca, kako ga zove porodica, stizao sve.
- Bio je fudbaler, pokrenuo je sam fudbalski klub u Malom Orašju, pokrenuo je Kulturno umetničko društvo, folklor Malo Orašje i bio je njegov predsednik. Deca su ga obožavala, bila su jako zadovoljna sa njim. Voleo je malu decu, ali i odrasle. Na njegovom licu je uvek bio osmeh. Zubi nikada nisu bili sakriveni. Imao je lepe zube, oči najlepše na svetu, braon zelene.Uvek je govorio biće sve okej, samo se smej - priseća se svog sina ova majka.
"Tata, pobi nas čovek!"
Teško ranjen i u opštem haosu, Petar je smogao snage da pozove oca: "Tata, pobi nas čovek na Ravnom Gaju! Brže!". U trci sa smrću, braća su ga vozila ka bolnici 180 kilometara na sat, dok ih je on u agoniji molio da stanu jer više nije mogao da izdrži nesnosne bolove.
U beogradskoj bolnici za Petra je počela nadljudska bitka koja je trajala punih 50 dana. Svestan da gubi bitku, uputio je majci poslednje reči: "Ne mogu majka, više", i preminuo 23. juna.
- Zadnjeg dana je zatvorio oči, nije želeo da me gleda. Znao je da nije dobro. Imali smo komunikaciju očima, nisu bile potrebne reči. Tog zadnjeg dana je zatvorio oči, ja sam ga pitala hoćeš li da spavaš, on je rekao neću. Pitala sam da stojim tu da te držim za ruku, kaže drži me za ruku. Pa što ne otvoriš oči, što ne gledaš majku, ne mogu majka više. I to su bile poslednje reči koje je on meni rekao... Mislili smo da će biti dobro, jer on se sam okretao, bio je dobro do toga - kaže ona.
"Proslavili smo 18. rođendan, mesec dana posle je ubijen"
U nezapamćenom zločinu koji je počinio Uroš Blažić pucajući iz automatskog oružja bez ikakvog povoda i razloga na nedužne civile, prekinuta je mladost oba sela. Jedna od žrtava ovog tragičnog događaja bio je i Marko Mitrović koji je kobne noći proslavljao rođenje sestrića.
Uprkos tome što porodica od tog tragičnog maja oseća da više ne živi već samo postoji, majka ističe da ih Markovo duhovno prisustvo i dalje bodri i daje im snagu da izdrže kad posustanu. Ona duboko veruje da njen sin, koji je bio jedinstven i poseban, zna koliko im nedostaje i koliko su neizmerno ponosni na njega.
- Marko je rođen 22. marta, proslavili smo njegov 18. rođendan i posle mesec dana on je ubijen. On je postao ujak 3 dana pre nego što je nastradao. Njegova sestra se porodila 1. maja. Mnogo je bio srećan, mislim da od njega niko nije bio srećniji. Tog 1. i 2. maja smo bili u toj nekoj euforiji, bili smo svi u euforiji. 4.maja je prvi put je video bebu i tog 4. maja je i nastradao - ispričala je sa teskobom u glasu majka stradalog Marka Mitrovića u Malom Orašju.
Nakon višemesečne istrage i suđenja koje je pratio čitav region, okončan je pravosudni proces za masovno ubistvo u Malom Orašju i Duboni. Za oduzimanje devet mladih života i ranjavanje više osoba, ubica je osuđen na 20 godina zatvora, što predstavlja maksimalnu zakonsku kaznu za lice njegove starosne dobi u trenutku izvršenja ovog teškog krivičnog dela.
- Svet je krenuo dalje ali mi smo i dalje u tom 4. maju. Ne znam da li ćemo ikada saznati zašto ih je ubica ubio. Mi na to pitanje još uvek nemamo odgovor. On njih nije poznavao. Ne verujem da li ćemo ikada saznati. Tih 20 godina na koje je osuđen je premalo, to je godinu i po dana po detetu. Zar život deteta vredi godinu i po dana? Samo smrtna kazna i to je to - kaže Olivera Mitrović sa tugom u glasu.
