Za šta će Srbiji koristiti članstvo u CERN-u i kako će to uticati na ODLIV MOZGOVA

Srbija je, nakon šest godina pridruženog članstva, postala 23. punopravna članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) na svečanosti 23. aprila u Ženevi, kada se ispred ove prestižne naučne institucije zavijorila srpska zastava. Šta sve ovo članstvo donosi Srbiji? Stručnjaci kažu - mnogo toga.

Usavršavanje i korišćenje modernih laboratorija neki su od benefita koje će zbog ovog članstva imati domaći naučnici.

Šansa za angažovanjem večeg broja stručnjaka istraživačkog i tehničkog profila, pomoći će da se za nijansu uspori odlazak visokoškolskih kadrova iz Srbije, postdiplomci na taj način ostaju vezani za naše univerzitete, i naučne institucije gde su zaposleni, a pruža im se mogućnost da nastave usavršavanje i da se bave istraživanjima u sredini koja predstavlja sam svetski vrh u naučnoj oblasti.

Konkretno, ulaskom Srbije u CERN naši istraživači stiču pravo da ravnopravno konkurišu za sredstva iz budžeta EU.

Pravo na glasanje u Savetu

Kao država članica CERN-a, Srbija će imati pravo glasanja u Savetu, CERN-ovom telu koje donosi najvažnije odluke, i doprinosiće budžetu ustanove. Članarina će doprineti mogućnostima za zapošljavanje u CERN-u, kao i učešću srpske industrije na CERN-ovim tenderima. O ovoj temi nedavno je govorio Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om i profesor Fakulteta za fiziku.

Svaka članica CERN-a obavezna je, objasnio je nedavno profesor Fakulteta za fiziku Petar Adžić, predsednik Komisije za saradnju sa CERN-om, da podržava rad svojih naučnika u tom centru gde su im na raspolaganju najsavremenije laboratorije i uslovi za rad, ali i najbolje mogućnosti za školovanje, posebno, dokotoranata.

- Tako se podiže obrazovni nivo našeg Univerziteta i stvaraju uslovi za obnavljanje kadrova. Jedna od najvećih koristi od članstva u CERN-u jeste, da se naši naučnici vrate u sredine iz kojih su došli, prenesu stečeno znanje i iskustvo i obogate matične institucije - rekao je tada Adžić.

Podsetio je i da su srpski istraživači dali doprinos i u otkriću Higsovog bozona, odnosno "Božje čestice", što se smatra najvećim naučnim poduhvatom u poslednjih 60 godina.

Srbija član CERN-a, iako nije deo EU

Podsetimo, o pristupanju Srbije CERN-u odlučeno je još u decembru, i to jednoglasnom odlukom Saveta ove institucije, a procedura je nalagala i da Skupština Srbije, kao i UNESKO, ratifikuju tu odluku.

Takođe, važno je napomenuti da je Srbija, uz Izrael, Švajcarsku i Norvešku, četvrta zemlja koja nije članica Evropske unije, a punopravna je članica prestižne naučne organizacije. To se donekle čini pošteno, imajući u vidu da je naša zemlja, u svom tadašnjem obliku, odnosno još kao Jugoslavija, učestvovala u osnivanju CERN-a.

Osnivači i saradnici decenijama

Naime, Jugoslavija je jedne od 12 zemalja članica koje su osnovale CERN 1954. godine, a srpski fizičari i inženjeri učestvovali su u nekim od prvih CERN-ovih projekata, na sinhrociklotronskom, proton-ciklotronskom i super-proton-sinhroton akceleratorima.

Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, fizičari iz Srbije radili su na DELPHI eksperimentima na CERN-ovom LEP sudaraču.

CERN i Srbija su 2001. godine zaključili Ugovor o međunarodnoj saradnji koji je omogućio učešće Srbije u ATLAS i CMS eksperimentima na Velikom hadronskom sudaraču i u Svetskoj LHC kompjuterskoj mreži, kao i na ACE i NA61 eksperimentima.

Danas, najveće učešće Srbije u CERN-u je u ATLAS i CMS eksperimentima, u postrojenju ISOLDE, koje izvodi istraživanja u domenima od nuklearne fizike do astrofizike, kao i na izradi studija budućeg sudarača čestica - FCC i CLIC, koji su potencijalno novi najvažniji projekti u CERN-u.

Da je Srbija spremna za punopravno članstvo pokazali su uspesi srpskih fakulteta i instituta koji su i danas značajan činilac u toj renomiranoj organizaciji: na eksperimentima u CERN-u učestvuje značajan broj istraživača iz Srbije, a trenutno je u CERN-u registrovano 85 istraživača iz naše zemlje, među kojima su i studenti doktorskih i master studija koji studiraju na fakultetima u Srbiji.

Kakve benefite Srbija može imati kao članica CERN-a?

Naši istraživači, studenti i profesori, ravnopravno će učestvovati na svim konkursima CERN-a, od finansiranja projekata naučne izvrsnosti, redovnih letnjih škola za studente i diplomce, doktorskih i postdoktorskih stipendija, do finansijske podrške za naučne specijalizacije.

Takođe, pored podizanja kvaliteta naučnih istraživanja, pristupa najnovijoj naučnoj opremi i tehnologijama, kao i prenošenja iskustva i znanja, članstvo u CERN-u uticaće na sprečavanje odlaska obrazovanih mladih ljudi iz Srbije.

I privreda će imati koristi

Srpska privreda imaće značajnu korist od članstva, s obzirom na to da će naše kompanije moći u većoj meri da učestvuju na svim tenderima koje raspisuje CERN i tako se ravnopravno takmiče sa svetski uspešnim kompanijama.

Smatra se i da će stalno članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna straživanja biti dodatni podsticaj za osnaživanje domaće nauke, kao i da će se Srbija pozicionirati kao zemlja koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija.

Uz podizanje kvaliteta naučnih istraživanja, pristupa najnovijoj naučnoj opremi i tehnologijama kao i prenošenja iskustva i znanja, članstvo u CERN-u uticaće na sprečavanje odlaska obrazovanih mladih ljudi iz Srbije.