Građani mogu prepoznati pokvarenu ili ponovo zamrznutu hranu po promeni boje, neprijatnom mirisu ili pojavi leda u vakuum pakovanju
Veterinarska inspekcija pojačava kontrole tokom leta i preduzima mere kao što su povlačenje i uništavanje nebezbednih proizvoda van odgovarajućeg temperaturnog režima
Visoke letnje temperature povećavaju rizik od kvarenja hrane i trovanja, zbog čega su pojačane kontrole u proizvodnji, prometu i ugostiteljskim objektima. Koliko su namirnice koje kupujemo bezbedne, na šta inspekcija posebno obraća pažnju tokom leta i kako građani mogu da prepoznaju nepravilnosti, govorila je načelnica Veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac.
Leto predstavlja poseban rizik zbog ekstremno visokih temperatura, posebno u periodu od juna do kraja septembra. Veterinarska inspekcija, prepoznajući ovaj rizik kao veoma visok u oblasti bezbednosti hrane, sprovodi pojačan nadzor nad hranom životinjskog porekla – mesom, proizvodima od mesa, mlekom i mlečnim proizvodima, jajima i ribom.
"Ova vrsta hrane je, zbog svoje strukture, bioloških i hemijskih osobina, posebno osetljiva na kvarenje. Kada je van hladnog lanca, odnosno van temperatura koje omogućavaju čuvanje i sprečavaju razmnožavanje mikroorganizama, postaje rizik po zdravlje. Sve što je van propisanog temperaturnog režima postaje nebezbedno, a jedina mera koja se primenjuje kada inspekcija zatekne takvu hranu jeste njeno povlačenje i neškodljivo uništenje", istakla je Ivanjac.
Letnji period, kako je navela, donosi i nešto veći broj prijava.
"Sumnja na trovanje hranom je složen sistem, jer su uključena dva ministarstva – Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za veterinu. Kada dođe do problema koji zahtevaju hospitalizaciju, postavlja se sumnja na alimentarni put intoksikacije. Leti su češće prijave, na primer, kod konzumiranja sladoleda, jer ljudi često prvo pomisle na njega kada osete crevne tegobe", rekla je Ivanjac.
Prijave zbog sira na pijaci
U poslednje dve nedelje bilo je oko četiri do pet prijava sa sumnjom na domaći sir kupljen na pijaci, dodaje Ivanjac.
"To su, međutim, samo postavljene sumnje. Građanin može da posumnja na hranu koju je jeo, ali to ne mora da znači da je ona uzrok tegoba. Zato po svakoj prijavi reagujemo, identifikujemo proizvođača ili prodavca, proveravamo sledljivost i sve parametre bezbednosti. Tamo gde utvrdimo nepravilnosti, primenjujemo korektivne mere, a ako se jasno pokaže da je neko u lancu bezbednosti hrane pogrešio, podnosimo prijavu", objasnila je Ljiljana Ivanjac.
Načelnica Veterinarske inspekcije opisala je i kako izgledaju kontrole tokom leta. U saradnji sa upravama pijaca, predlažu skraćeno radno vreme tokom najtoplijeg perioda, posebno u mlečnim halama gde se prodaje hrana životinjskog porekla.
Kontrole inspektora
Inspektori proveravaju da li prodavci imaju odgovarajuće prodajno-rashladne vitrine, a temperaturu kontrolišu termometrima. Za mleko i meso ona bi trebalo da bude od četiri do šest stepeni, jer je sve iznad toga neodgovarajuće.
Ukoliko je temperatura viša od propisane, inspekcija nalaže povlačenje hrane ili njeno neškodljivo uništenje.
Takođe se kontrolišu i deklaracije na proizvodima.
"Sve što je bez deklaracije smatra se nebezbednim i povlači se iz prometa. Na deklaraciji moraju biti tačno navedeni naziv proizvoda, datum proizvodnje i rok trajanja. Za nas je posebno važan ovalni oblik – veterinarski kontrolni znak – koji znači da je proizvođač registrovan u Upravi za veterinu i da je pod stalnim nadzorom veterinarske službe", objasnila je Ivanjac.
Kako prepoznati da su riba ili meso već odmrzavani
Ljiljana Ivanjac dala je i savete građanima kako da prepoznaju da li je riba ili meso već bilo odmrzavano.
"Ako je riba u vakuum kesi, a vakuum popusti, to je znak da je već bilo odmrzavanja. Kada se voda iscedi i ponovo zamrzne, stvara se sitan led – to je jasan znak da je hrana bila na sobnoj temperaturi pa ponovo zamrznuta. Takav proizvod proglašavamo nebezbednim. Takođe, svaka promena boje, promena boje kože, ispod škrga, uvučene oči kod ribe, kao i neprijatan miris, automatski isključuju tu hranu iz prometa", navela je Ivanjac.
Građani bi, kako je rekla, trebalo da se oslone na svoja čula i najpre vizuelno provere proizvod. Svaka promena boje, mirisa ili ukusa može biti potencijalni rizik.
"Odgovornost je na svima – onima koji proizvode, skladište, stavljaju u promet i prodaju hranu. Svežina, boja, miris i ukus se pamte. Kupci pamte. Bezbednost je najvažnija. Jedan loš događaj u vezi sa hranom može zauvek da vas isključi sa velikog tržišta Srbije, pa čak i Evrope", zaključila je načelnica Veterinarske inspekcije u Upravi za veterinu Ljiljana Ivanjac.
(RTS)
