Švedska masaža je osnova svih masažnih tehnika, ali Anđela ističe i velnes masažu zbog njene kreativnosti i slobode u pokretima.
Sve više mladih prepoznaje značaj masaže za prevenciju, ali je neophodan individualni pristup i kontinuitet, uz zdrav način života i fizičku aktivnost.
Masaža je za većinu sinonim za opuštanje, ali manje se zna da postoji i kao takmičarska disciplina. A u tom svetu u poslednjih mesec dana dominira Valjevka Anđela Milovanović, koja je zlato osvojila izvodeći masažu u srpskoj narodnoj nošnji!
Iako je stara gotovo koliko i ljudska civilizacija i raširena u najrazličitijim kulturama, manje je poznato da masaža može biti i takmičenje. Upravo sa dva takva takmičenja, održana u poslednjih mesec dana, profesionalni maser Anđela Milovanović je u Valjevo donela četiri medalje.
Najpre je u Sarajevu, na međunarodnom takmičenju više od 120 masera iz 40 zemalja sveta pod pokroviteljstvom Svetske masažne federacije, osvojila zlato u velnes i bronzu u švedskoj masaži, a potom je u Novom Sadu, na četvrtom Internacionalnom prvenstvu Srbije, u ove dve kategorije osvojila dve zlatne medalje.
Do zlata u narodnoj nošnji
Anđelin peformans u Novom Sadu, inače, nije bio upečatljiv samo zbog tehnike masaže, već i zbog, kako se često kaže u umetničkom klizanju, umetničkog utiska – umesto u svojoj klasičnoj maserskoj uniformi, nastupila je u srpskoj narodnoj nošnji.
- Moram da priznam da je nošnja, posebno opanci koji su se klizali na podlozi, poprilično otežavala rad, ali sam se zaista potrudila i doživela jedno fenomenalno profesionalno iskustvo. Pre svega, jer su reakcije takmičara i sudija iz drugih zemalja bile sjajne, svi su prilazili i raspitivali se šta predstavljaju pogača, so i med, koje sam, kao deo performansa, „poslužila“ pre masaže – priča Anđela za „Blic“.
Švedska masaža začetnica svih ostalih
Kako objašnjava, na takmičenjima u masaži, zavisno od federacije koja ih organizuje, postoji od osam do čak 16 različitih kategorija – klasična, švedska, terapeutska, sportska, velnes, tai, šiacu i mnoge druge masaže. Naša sagovornica posebno izdvaja švedsku masažu kao osnovu svih tehnika.
- Švedska masaža je začetnica i majka svih masaža. Nastala je kao način relaksacije i vraćanja organizma u balans, i iz nje su se razvile sve druge tehnike. To je baza, temelj na kome se gradi sve ostalo. U švedskoj masaži imate pet osnovnih hvatova i u ograničenom vremenu morate da ih povežete tako da tretman bude prijatan za klijenta, ali i zanimljiv za posmatrače. Nije dovoljno samo da znate tehniku, morate imati i osećaj i ritam – objašnjava Anđela.
Uz ovu masažu, kako dodaje, lično najviše voli velnes masažu “jer ona daje najviše mogućnosti slobode i kreativnosti u pokretima i hvatovima“.
I takmičar i međunarodni sudija
Iako je po struci diplomirani ekonomista, Anđela kaže da je masaža njen životni poziv još od najranijeg detinjstva.
- Masažom se bavim profesionalno već devet godina, ali praktično ceo život sam u tome. Moja majka je više od 30 godina terapeut, pa sam od malih nogu gledala kako radi i učila prve masažne pokrete. Kao dete sam već zamišljala da ću se time baviti, tako da je to nekako prirodno došlo - otkriva šampionka u masaži.
Za prethodnih devet godina, dodaje, prošla je više od 20 edukacija iz različitih oblasti i masažnih tehnika jer, ističe, “u ovom poslu ne postoji kraj i uvek ima nešto novo što može da se usvoji i unapredi“. Uz to, tokom takmičenja u Sarajevu, Anđela je uspešno završila i školu za međunarodne sudije na takmičenjima masaže.
Kada ljudi nose „džak cementa na leđima“
A van takmičenja, njena svakodnevica je veliki broj ljudi koji traže njenu pomoć s obzirom na to da savremeni način života ostavlja ozbiljne posledice na telo, naročito kod onih koji rade u stojećem i posebno sedećem stavu, za računarom ili volanom.
- Tako najčešće stradaju kičmeni stub i vratno-rameni pojas. Ljudi su stalno u nekoj napetosti, sa podignutim ramenima, javljaju se glavobolje, bolovi u vratu i ramenima, loše držanje. Često dolaze sa pričom da im se sve „nakupilo“, da „nose džak cementa na leđima“. Masaža pomaže da se oslobodi stres, da se odmori nervni sistem i da se telo vrati u balans - kaže Anđela.
Zbog toga, kod najvećeg broja tako akutnih klijenata primenjuje terapeutsku masažu. Međutim, napominje da masažu treba posmatrati kao celovit pristup, a ne kao rešavanje pojedinačnog problema.
- Ne bavim se samo jednim bolom ili jednim delom tela. Čovek mora da se posmatra kao celina i zato je pristup uvek individualan. Ne radim isti tretman svakom klijentu, niti su potrebe iste iz tretmana u tretman - objašnjava ona.
Sve više mladih traži masažu
Po njenim rečima, u poslednje vreme se percepcija masaže bitno promenila, a i sve više mladih ljudi prepoznaje njen značaj.
- Sve više mladih dolazi, što me zaista raduje. Danas se mladi manje kreću, više sede uz telefone i računare i sami osećaju posledice. Ne postoji striktna starosna granica jer se masaža može prilagoditi svakome - navodi Anđela.
Konačno, kako kaže, akcentat uvek treba staviti na preventivu, a ne na otklanjanje posledica.
- Ranije su ljudi dolazili tek kada ih nešto zaboli, pa žele da taj bol prođe. Danas je situacija drugačija - sve više ljudi dolazi preventivno, da unapredi svoje zdravlje, da spreči pojavu problema, spazama i napetosti. To je veliki pomak u razmišljanju - ističe naša sagovornica.
Kad masaža ima najbolji efekat
Pitamo je i za koga masaža nije?
- Pre svakog tretmana razgovaram sa klijentima, upoznajem se sa njihovim zdravstvenim stanjem i procenjujem da li masaža može da se radi. Jer, postoje ograničenja kojih će se pridržavati svaki odgovoran maser – masaža nije za osobe sa akutnim infekcijama, prehlađene, one sa povišenom temperaturom i osobe koje su nedavno imale hirurški zahvat – odgovara Anđela.
Iako svi sa maserskog stola najčešće ustaju sa rečima “sad sam kao nov”, šampionka u masaži objašnjava da pravi efekti ove terapije imaju smisla ako se pridržavamo pravila zdravog života.
- Nema poente dolaziti sporadično i očekivati trajni boljitak. Neophodan je kontinuitet, ali i van masaže, posebno kod onih koji su profesijom „vezani“ za stolicu, da na svakih 30 minuta ustanu i desetak minuta se istežu i razgibaju. Za ostale, potrebna je šetnja i uopšte neka fizička aktivnost koja će vam telo stalno održavati „u radu“ i prirodnom balansu – savetuje Anđela Milovanović.
