Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta zbog nedavnih intenzivnih padavina
Građanima će uskoro biti dostupan digitalni katastar klizišta sa detaljnim informacijama o rizicima po adresi
Direktorka Zavoda za geološka istraživanja Vesna Tahov rekla je danas da je na teritoriji Srbije, nakon intenzivnih padavina prethodnih dana, registrovano više od 39.000 klizišta i navela da će građanima uskoro biti dostupan digitalni katastar sa detaljnim podacima.
"U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije", istakla je Tahov.
Ona je za RTS navela da je zapadna Srbija trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku, kao i u Kragujevcu, gde su ekipe već na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.
U Srbiji preko 39.000 klizišta
Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta, a uskoro će građanima biti dostupan i digitalni katastar sa detaljnim podacima.
"Crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi, žutom potencijalno nestabilne, a plavom reaktivirana klizišta", objasnila je Tahov.
Dodala je da će aplikacija omogućiti jednostavnu pretragu po adresi, kako bi građani mogli da provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.
"Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika", naglasila je Tahov.
Ona je ukazala da ekstremne vremenske prilike dodatno pogoršavaju situaciju.
Suše, pa poplave dovode do klizišta
"Imamo periode suše koji dovode do pucanja tla, a zatim velike količine padavina u kratkom roku, što stvara uslove za nastanak novih klizišta“, objasnila je Tahov.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović istakao je da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape.
"Kada se baza uveća, dobija se preciznija slika i vidi se da nije u pitanju tolika površina kao što deluje na prvi pogled“, objasnio je Marjanović.
"Klizišta se aktiviraju sa zakašnjenjem"
Prema rečima stručnjaka, klizišta su najčešće posledica kombinacije prirodnih uslova i ljudskog delovanja. Marjanović je ukazao da je dovoljna neadekvatna izgradnja ili slabo održavanje da se poremeti prirodni balans terena. Objašnjava da se klizišta često aktiviraju sa zakašnjenjem, nakon što se tlo zasiti vodom.
"Ukoliko podloga sadrži sitne čestice, potrebno je vreme da se zasiti vodom i tek onda dolazi do pokretanja klizišta“, dodao je Marjanović.
Stručnjaci navode da postoji mogućnost prostornog predviđanja klizišta, ali da je vremenska prognoza i dalje izazov.
"Postoje karte hazarda koje pokazuju gde se klizišta mogu pojaviti, ali je teže predvideti kada će se to dogoditi“, kaže Marjanović.
Dodao je da je za preciznija predviđanja neophodno više podataka, pre svega o padavinama.
"Potrebna nam je gušća mreža klimatoloških stanica kako bismo bolje razumeli vezu između padavina i klizišta“, zaključio je Marjanović.
Klizišta u Republici Srpskoj
Cvjetko Sandić iz Geološkog zavoda Republike Srpske ukazao je da su najugroženiji istočni delovi tog entiteta.
"Situacija je najaktivnija u istočnom delu, od Zvornika pa sve do Foče, uz Drinu", naveo je Sandić.
Istakao je da geološka struktura u kombinaciji sa padavinama dovodi do izraženih problema.
"Imamo složenu geološku građu koja u kombinaciji sa obilnim padavinama dovodi do eskalacije problema“, dodao je Sandić i naveo da podaci pokazuju da je broj klizišta značajan i u manjim sredinama.
"Samo u Loparama ima skoro 2.000 klizišta, a u Zvorniku takođe oko 2.000", naglasio je Sandić.
(Tanjug/RTS)
