Molekularna dijagnostika i inovativne terapije nude bolje izglede za lečenje i produženje života
Personalizovana medicina postaje standard, sve više se napušta koncept "jedna terapija za sve"
Dok se sve više žena suočava sa rakom materice, lična priča Marine Nedeljković pokazuje kako opasna bolest može da se prikrije iza bezazlenih tegoba, ali i kako savremeni molekularni testovi otvaraju eru personalizovanog lečenja koje spasava živote.
Rak materice je najčešća vrsta karcinoma koja pogađa ženski reproduktivni sistem, a najučestaliji oblik ovog karcinoma je rak endometrijuma (tela materice). Stručnjaci upozoravaju da se u narednim decenijama očekuje značajan porast broja obolelih i umrlih od ove bolesti.
Poseban izazov predstavljaju pacijentkinje kod kojih se karcinom otkrije u uznapredovalom ili metastatskom stadijumu, jer je njihova prognoza značajno lošija u odnosu na žene kod kojih je bolest dijagnostikovana na vreme. Ipak, razvoj molekularne dijagnostike i dostupnost inovativnih terapijskih opcija otvaraju mogućnost za bolje ishode lečenja i duže preživljavanje.
Marina je mislila da se prehladila, a onda je usledila surova dijagnoza
Marina Nedeljković (53) je borbu sa karcinomom endometrijuma krenula 2023. godine. Nije ni znala kako je sve krenulo, samo je osećala nelagodu u stomaku, nadutost i opstipaciju.
- Resila sam da odem kod doktora u nadi da će mi reći da je to nešto prolazno, da sam se prehladila. Međutim surova realnost pokazala je najpre dijagnozu raka debelog creva i još nisam završila lečenje sa tom bolešću kada je stigla nova dijagnoza. Rak materice - kaže Marina Nedeljković.
Operisana je i dobila je četiri ciklusa hemoterapije. Za sve to vreme je, kako kaže, imala izuzetnu podršku supruga i ćerke.
- Bili su moja nepresušna snaga ljubavi, topline, i pokazali koliko mogu i moram zbog sebe, zbog njih. Nažalost, ovo isto iskustvo imala je i moja majka. Zato je bitno da se o bolesti govori kako zbog porodične anamneze, tako i zbog širenja svesti o bolesti zbog drugih žena - poručuje Marina Nedeljković.
Zašto rak endometrijuma pogađa sve više žena
Ginekološki maligniteti svake godine pogađaju više od 4.000 žena u Srbiji, a karcinom endometrijuma zauzima značajno mesto među njima. Reč je o bolesti koja se najčešće javlja kod žena u postmenopauzi, često udružena sa komorbiditetima poput gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, što dodatno komplikuje lečenje.
Iako karcinom endometrijuma u velikom broju slučajeva može da se otkrije u ranom stadijumu zahvaljujući karakterističnim simptomima, poput neuobičajenog vaginalnog krvarenja, krvarenja nakon menopauze, produžene ili obilne menstruacije, kao i bolova u donjem delu stomaka, određeni broj pacijentkinja dijagnozu dobija tek kada se bolest proširi van materice.
Tada mogućnosti lečenja postaju ograničenije, a prognoza značajno nepovoljnija. Podaci pokazuju da kod metastatske bolesti svega oko 20 odsto pacijentkinja doživi pet godina od postavljanja dijagnoze.
- Osnov porasta karcinoma endometrijuma leži u činjenici da se ovo oboljenje najčešće dijagnostikuje u starijoj životnoj dobi, odnosno u postmenopauzalnom periodu. Kako se životni vek produžava, raste i broj žena koje ulaze u period života u kojem je rizik za razvoj bolesti veći, iako ne treba zanemariti ni mlađe žene kod kojih postoje određeni faktori rizika - ističe profesor dr Aljoša Mandić iz Instituta za onkologiju Vojvodine.
Kako dodaje, u Srbiji je takođe prisutan trend porasta broja obolelih, pa je broj novodijagnostikovanih slučajeva porastao sa 931 u 2023. godini na 1.042 u 2024. godini.
Zašto je važno molekularno testiranje tumora
Poslednjih godina sve veći značaj dobija molekularna karakterizacija tumora, koja omogućava bolje razumevanje biologije bolesti i izbor terapije prilagođene karakteristikama svakog pojedinačnog tumora. Zato molekularno testiranje postaje važan deo savremenog pristupa lečenju karcinoma endometrijuma.
- Važno je naglasiti da je postmenopauzalno krvarenje najznačajniji simptom bolesti, zbog čega se karcinom endometrijuma često otkriva u ranom stadijumu, kada petogodišnje preživljavanje iznosi oko 90 odsto. Problem predstavljaju uznapredovali i metastatski karcinomi, kod kojih petogodišnje preživljavanje pada na oko 17 odsto. Upravo zato značaj imaju nova saznanja o molekularnim karakteristikama tumora i primena savremenih terapijskih pristupa, uključujući kombinaciju hemioterapije i imunoterapije, koja je donela značajan napredak u lečenju pacijentkinja sa uznapredovalom bolešću - objašnjava prof. dr Mandić.
Dostupnost inovativnih terapijskih opcija, uključujući imunoterapiju i druge ciljane pristupe, donosi novu perspektivu za žene sa uznapredovalim karcinomom endometrijuma. Ove terapije imaju potencijal da produže preživljavanje i poboljšaju kvalitet života pacijentkinja, predstavljajući značajan korak napred u lečenju bolesti koja je do skoro imala veoma ograničene terapijske mogućnosti.
Nije svaka uznapredovala bolest ista: Od čega zavisi prognoza
Najveći izazov u lečenju karcinoma endometrijuma i dalje predstavljaju pacijentkinje kod kojih se bolest dijagnostikuje u stadijumu III i IV, odnosno kada se tumor proširio van materice.
- U tim situacijama više ne govorimo samo o lokalnoj bolesti, već o sistemskom oboljenju sa značajno većim rizikom od recidiva i lošijom prognozom. Ipak, važno je naglasiti da nije svaka uznapredovala bolest ista - kaže dr Marijana Milović Kovačević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Prema njenim rečima, prognoza bolesti zavisi od:
- obima proširenosti tumora,
- zahvaćenosti limfnih čvorova,
- prisustva udaljenih metastaza,
- ali i od bioloških karakteristika samog tumora
Jedna terapija za sve polako postaje prošlost
Doktorka Milović Kovačević ističe da je poslednjih godina došlo do značajne promene u načinu na koji lekari posmatraju i leče karcinom endometrijuma.
- Nekada su stadijum bolesti i histološki tip tumora bili ključni za donošenje terapijskih odluka, dok danas sve važniju ulogu imaju molekularne karakteristike tumora koje omogućavaju precizniju procenu prognoze i izbor najefikasnijeg lečenja za svaku pacijentkinju. Posebno značajan napredak ostvaren je u oblasti imunoterapije. Kod pacijentkinja čiji tumori imaju poremećaj sistema za popravku DNK (dMMR) ili visoku mikrosatelitnu nestabilnost (MSI-H), rezultati lečenja su značajno unapređeni.
- Velike međunarodne studije pokazale su da dodavanje imunoterapije standardnoj hemioterapiji može značajno produžiti period bez progresije bolesti, a kod određenog broja pacijentkinja omogućiti dugotrajnu kontrolu bolesti koja do pre nekoliko godina nije bila moguća. Zbog toga je molekularna dijagnostika danas neizostavan deo savremene kliničke prakse. Era personalizovane medicine u karcinomu endometrijuma već je počela i sve više se udaljavamo od pristupa "jedna terapija za sve", sa ciljem da svaka pacijentkinja dobije lečenje prilagođeno biologiji svog tumora i najveću moguću šansu za uspešan ishod - zaključuje dr Milović Kovačević.
