Učesnici su ocenili da je postepena integracija u jedinstveno tržište EU velika razvojna šansa, ali zahteva efikasnije rešavanje prepreka i veće uključivanje privrede u proces odlučivanja.
Predstavnici kompanija i privrednih komora Zapadnog Balkana zatražili su da EU prepozna specifičnosti regiona i olakša primenu propisa koji utiču na poslovanje.
Predstavnici kompanija i privrednih komora Zapadnog Balkana zatražili su u Evropskom parlamentu u Briselu da Evropska unija prepozna specifičnosti regiona i omogući efikasniju primenu propisa koji utiču na poslovanje, transport, izvoz i uključivanje kompanija u evropske lance vrednosti.
Na skupu „Postepena integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU: uvidi poslovne zajednice“, koji su organizovali poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Prebilič, Eurochambres, Privredna komora Srbije i partnerske komore regiona, predstavnici evropskih institucija, privrednih komora i kompanija razgovarali su o konkretnim mogućnostima i izazovima u procesu integracije regiona u jedinstveno tržište Evropske unije.
U uvodnom delu skupa obratili su se Vladimir Prebilič, član Evropskog parlamenta, Ben Baters, generalni direktor Eurochambres-a, i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, koji su ukazali na značaj aktivnog uključivanja poslovne zajednice u kreiranje praktičnih rešenja za brže ekonomsko približavanje regiona Evropskoj uniji.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević izjavio je da je delegacija kompanija Zapadnog Balkana, ukazala na konkretne probleme sa kojima se privreda regiona suočava u poslovanju sa Evropskom unijom.
„Razgovaralo se o temi vozača, logistike, stanja na graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i ograničenom boravku vozača u EU, što predstavlja značajan problem za lance vrednosti i kompanije koje posluju u regionu“, rekao je Đurđević.
Prema njegovim rečima, kompanije su predstavile i dodatne troškove i administrativna opterećenja koja imaju u vezi sa primenom evropskih propisa, uključujući primenu CBAM mehanizma, novih evropskih pravila o ambalaži i deforestaciji, izazove u transportu, prehrambenoj industriji, upravljanju otpadom i korišćenju RDF-a, kao i širu primenu mera iz Plana rasta.
Đurđević je istakao da su predstavnici evropskih institucija pokazali veliko razumevanje za iznete probleme i podržali nastavak direktnog dijaloga sa privredom regiona.
„Za jesen planiramo novu delegaciju kompanija i ciljane sastanke o ovim temama kako bismo ukazali koliko je važno da kompanije sa Zapadnog Balkana budu tretirane drugačije, imajući u vidu stepen njihove integrisanosti u evropske lance vrednosti i značaj investicija kompanija iz EU u regionu“, poručio je Đurđević.
Održana su i dva panela na kojima su predstavnici evropskih institucija i privrede razgovarali o sprovođenju Plana rasta za Zapadni Balkan i integraciji regiona u jedinstveno tržište EU, dok su kompanije ukazale na ključne izazove u oblasti transporta, logistike, primene CBAM-a, novih evropskih propisa, izvoza i upravljanja otpadom. U diskusiji su učestvovali predstavnici kompanija i organizacija iz više sektora, među kojima su Utva Silosi, Impol Seval, Cerkezi, Albasteel, Umka, Milšped, Niš Ekspres, Jadro Pilot and Tug Services, Perutnina Ptuj, Frutomania, Drena SHPK, Elixir Group, Economic Chamber of North Macedonia i Business Club Europe.
Skup je održan dve i po godine nakon usvajanja Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske komisije, kojim je predviđena postepena integracija regiona u jedinstveno tržište EU kao jedan od ključnih stubova ovog procesa.
Učesnici skupa zaključili su da je postepena integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU jedna od najznačajnijih razvojnih prilika za region, ali da njen uspeh zavisi od efikasnijeg uklanjanja prepreka za poslovanje, bolje koordinacije institucija i kontinuiranog uključivanja privrede u proces donošenja odluka.
