Suša je zahvatila celu zemlju, a prinosi gotovo svih kultura pali su značajno - kod nekih i do 45 odsto
Naučnici upozoravaju da visoke temperature i fenomen El Ninjo mogu dodatno pogoršati situaciju naredne godine
Austriju je pogodila jedna od najtežih suša u istoriji, a šteta koju je poljoprivreda već pretrpela procenjuje se na oko milijardu evra. Kurt Vajnberger, šef osiguravajućeg društva Hagelferziherung, upozorio je da su rekordni nedostatak padavina, ekstremne vrućine i nezabeleženo visoke temperature izazvali štetu kakva u toj zemlji do sada nije zabeležena.
Za razliku od prethodnih godina, suša je ove godine zahvatila praktično celu Austriju. Stradale su gotovo sve poljoprivredne kulture, a prema procenama je ukupno izgubljeno oko 30 odsto prinosa, čija uobičajena godišnja vrednost iznosi oko 3,2 milijarde evra.
Prinosi pojedinih kultura pali i do 45 odsto
Najveći udar pretrpeli su travnjaci i pašnjaci, gde je prinos smanjen za oko 45 odsto. Kod kukuruza, soje i tikve gubici iznose oko 25 odsto, dok su prinosi žitarica manji za približno 15 odsto.
Procena od milijardu evra zasnovana je na pretpostavci da će se ovakvi vremenski uslovi zadržati do 18. avgusta. Ako kiša ne stigne ni nakon tog datuma, šteta bi mogla dodatno da poraste. U Austriji je osigurano oko 60 odsto poljoprivrednih površina.
Razmere ovogodišnje suše postaju jasnije kada se uporede sa prethodnom decenijom. Ukupna šteta od suša u Austriji tokom čitavih deset godina iznosila je oko dve milijarde evra, dok bi samo 2026. godina mogla da donese polovinu tog iznosa.
Događaji koji su se ranije beležili jednom u deset godina sada se, prema upozorenjima stručnjaka, ponavljaju na svakih godinu ili dve.
Vrućina izvlači vlagu iz zemljišta
Anders Leverman, stručnjak za složene sisteme sa Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, objasnio je da visoke temperature ubrzavaju isparavanje, dok topliji vazduh istovremeno može da zadrži veću količinu vodene pare.
"Atmosfera je gladna vodene pare i jednostavno izvlači vlagu iz tla. To su osnovni zakoni fizike koje ne možemo da zaobiđemo", rekao je Leverman.
Naučnici upozoravaju i da bi naredna godina mogla da bude još nepovoljnija zbog uticaja fenomena El Ninjo u Tihom okeanu, čije se posledice, sa vremenskim odlaganjem, mogu osetiti i u Evropi.
Austriji preti i problem sa snabdevanjem hranom
Vajnberger je upozorio političare da ekstremne vremenske prilike, zajedno sa nekontrolisanom gradnjom, mogu direktno da ugroze buduću proizvodnju hrane.
Austrija trenutno sama proizvodi oko 87 odsto žitarica koje su joj potrebne, ali bi taj udeo do 2060. godine mogao da padne na svega 50 odsto. Sličan pad očekuje se i kod kukuruza i krompira ukoliko se postojeći trendovi nastave.
Poseban problem predstavlja širenje građevinskih površina. Betoniranjem zemljišta poljoprivredi se oduzimaju obradive površine, dok se istovremeno uništavaju prirodni rezervoari vode i područja koja mogu da apsorbuju ugljen-dioksid.
"Zbog prekomerne gradnje i betoniranja, iz krajnje nepažnje uništavamo sopstvenu zemlju. Oduzimamo površine od poljoprivrede, uništavamo prirodne rezervoare vode i apsorbere ugljen-dioksida", rekao je Vajnberger.
Prema njegovim rečima, posledice su već vidljive duž austrijskih puteva i u poljoprivrednim područjima. Problem, međutim, nije samo u ovogodišnjem rodu, već u tome koliko će ovakvi vremenski uslovi promeniti sposobnost zemlje da u budućnosti proizvodi dovoljno hrane.
(Blic Biznis/Klix)
