Topla reč sa usana i tračak nade iz očiju nesuđene profesorke: Dragica je najbolja medicinska sestra u Srbiji, a ceo radni vek je uz najteže pacijente

• Vladimir Lojanica U novinarstvu od 2001. godine. Kao dopisnik "Blica" iz Užica radi od 2004. Isprofilisao se kao autor reportaža za koje je dobio brojne nagrade: UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022), drugu nagradu konkusa za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u Sremskoj Mitrovici (2022), drugu nagradu Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2014), dve treće nagrade Internacionalnog festivala reportaže i medija"Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2013 i 2019), jednu treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno odgovornu reportažu (2016), nagrade Opštine Čajetina "Zoran Tmušić" za humanost i ljudskost u teškim vremenima (2022). Najbolje reportaže je sabrao u knjigu "Gluv je dan bez ljudi" u izdanju Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine (2022).

Struka je rekla svoje, i pred njom skinula kapu, ali Dragica Milčanović se ne da oteti osećaju da je ceo njen kolektiv zaslužio priznanje. Rado bi ga, kao one večernje aplauze sa užičkih balkona, u vreme kad je smrt na njenom radnom mestu bila češća pojava nego uobičajeno, podelila sa kolegama na ravne časti.