Milan i njegova supruga na putu za Crnu Goru doživeli su nezgodu s autom na putu kroz Podgoricu
Tokom kvara sreli su vlasnika restorana na Cetinju, koji im je nesebično ponudio pomoć
Pedesetdevetogodišnji Kragujevčanin Milan Milovanović i supruga Slađana, krenuli su pre nekoliko dana, kao i svakog leta, svojim automobilom put Crne Gore. Međutim, ono što je za Milana, koji više puta godišnje ide tamo poslom ili privatno, trebalo da bude rutinska vožnja, pretvorilo se u ozbiljan peh. Pa ipak, umesto ogorčenosti, kući donosi jedno neprocenjivo iskustvo - priču o ljudskosti, nesebičnosti, srdačnosti i tome kako je stekao prijatelja.
Naime, sve je, kako priča Milan, bilo u redu dok u Podgorici nije, u trenutku nepažnje, naleteo na rupu i to obeleženu čunjem.
- Osetio sam da se volan trese i odmah stao na nekom proširenju. Izašao iz auta, pogledao, delovalo je da je sve u redu. U tom trenutku slučajno je naišao kamion šlep službe koji se zaustavio da iz njega izađe čovek. Pitao sam ga gde je najbliži servis i na osnovu njegovih uputstava stigao tamo. Promenili točak i krenuli dalje - ispričao je Milan.
Volan se i dalje tresao
- Obično svratimo gore na Cetinje, ima jedna kafana poslednja 2-3 kilometra posle kružnog toka. Pored dva čoveka gledaju neki "mercedes", otvorili haubu, misleći da su mehaničari. Priđe mi jedan, kaže: "Nisam odavde, ne znam ništa o tome", a ovaj drugi kaže: "To, brate, nemaš ti ovde, to ima samo u Titogradu", i to mi je, ono, Titograd naglasio - objašnjava Milan na početku priče.
Pošto su im ljudi rekli da nisu poznavaoci kvarova, Milan i Slađana su se vratili do svog stola i tada zapravo počinje ova prelepa priča.
- Jedan od one dvojice što su gledala "mercedesa" seda sa nama za sto, predstavlja se kao Pajo i kaže da će on sve da reši. Pritom, sa čovekom se vidimo prvi put u žvotu. Uzima telefon i kreće da zove. Ovo su bile reči, bukvalno: "Moj dobar prijatelj iz Kragujevca imao defekt na autu, treba mi 4 felne, 4 gume, idemo mi u Podgoricu, voziš ti za mnom, ja tebi dajem moj auto", i bukvalno ja se više ništa nisam tu pitao - priča Milan, koji će ubrzo shvatiti da je Pajo vlasnik te kafane.
"Obavezalo me to što su došli kod mene"
Pajo je na Cetinju poznat kao ljubitelj oldtajmera, ali i kao domaćin kojeg gosti pamte po odnosu prema ljudima.
- Mene je obavezalo to što razgovaram sa ljudima, što su došli kod mene, u moj restoran, u moju kuću. Pa i ako nekome treba neka pomoć, a vi to, na primer, imate, a zašto da i ne date - objašnjava Pajo, heroj priče.
Pajo, međutim, kaže da u svemu što je uradio ne vidi ništa posebno.
- Ne smatram ni da sam napravio nešto. Ništa specijalno, ništa posebno, niti smatram da sam napravio nekakvo čudo.
Dok su Kragujevčani čekali automobil s popravke, Pajo je otišao korak dalje i dao im svoj automobil na korišćenje.
- Rekao nam je da je organizovao da naš automobil bude na servisu u Titogradu (baš tako, ne Podgorici) dok mi budemo na moru, a da će nam on za to vreme dati svoj auto! Zamislite tu situaciju, čovek nas vidi prvi put u životu - priča Milan.
Konobarica je donela ključ od auta po kome je Milan odmah shvatio da se ne radi o tek nekom automobilu, nego novijem i vrednom vozilu. Međutim, podlovćenski domaćin je pitao da li je auto opran i kada je dobio negativan odgovor, tražio je ključ od drugog automobila.
Kao pravi domaćin, sproveo ih je kroz restoran, a račun... Eh... Bilo je to "kakav račun, vi ste moji gosti!" Još je i upozorio Milana da ni slučajno ne dosipa gorivo, ne pere auto ili, daleko bilo, da mu ostavlja neku čast u kaseti.
"Bog me je poslao da sednem baš u taj restoran!"
Milan nam priča da je i sam takav i da je to nešto "svoje" video i u Cetinjaninu kao jednom čoveku koji iskreno voli da pomogne i prihvatio njegovu igru, njegova pravila.
I dok su se Milovanovići odmarali u Petrovcu, njihov automobil bio je na servisu u Podgorici. Tu gde su bili smešteni i gde su ručali bilo je svima očigledno da nešto ne štima u tome da oni iz Kragujevca voze automobil sa tablicama Cetinja. Tada su shvatili da Paja kao "ljudinu" znaju i oni koji ne žive u gradu pod Lovćenom i da je njemu puno srce kad nekome pomogne.
Nakon par dana za naše sugrađane bio je gotov odmor, a i automobil ih je čekao bezbedan i sređen. Ne da su provereni i zamenjeni točkovi, stavljene nove felne, nego je celo vozilo pregledano. I za sve to majstori su "za ruke" uzeli samo 50 evra.
- Kad sam se raspitao ovde kod naših, saznao sam da bez 300 evra "za ruke" ne bih mogao da prođem. To govori o tome koliko poštovanje prema Paju imaju ljudi iz servisa u Podgorici, ili kako on kaže, u Titogradu - priča Milan i dodaje:
- Toliko mi je bilo krivo što sam udario u tu rupu, a posle me je Bog poslao da sednem baš u taj restoran i da upoznam jednog takvog čoveka kakav je Pajo - iskreno kaže Milan.
(InfoKG)
