Reke Kolubara, Toplica, Vlasina i Timok su trenutno na biološkom minimumu, a očekuje se da će se situacija pogoršati i zahvatiti gornje tokove Zapadne i Južne Morave
Ekstremne hidrološke suše su posledica prirodnih ciklusa, dok se ozbiljnije posledice klimatskih promena očekuju tek u budućnosti
Hidrolog Jelena Jerinić izjavila je danas da se očekuje da vodostaj Dunava do 13. avgusta poraste za oko 20 centimetara što je, kako je navela, značajno sa aspekta energetike i dodala da su na biološkom minimumu Kolubara sa pritokama, Toplica, Vlasina i Timok.
Jerinić je rekla da postoji tendencija manjeg porasta Dunava, koji je na istorijski niskom nivou, navodeći da sa hidrološkog stanovišta povećanje od 20-ak centimetara nije značajno, ali da je sa aspekta energetike svaki centimetar bitan.
"Ima indicija i da će od 19. avgusta na izvorištu Dunava biti više dana sa padavinama. Ali to je sve za sada na dugom štapu i treba sačekati da meteorolozi to potvrde", rekla je Jerinić za K1 televiziju.
Koje reke u Srbiji su na biološkom minimumu
Ona je navela da su na biološkom minimumu Kolubara sa pritokama, Toplica, Vlasina i Timok.
"Ovaj spisak će se sigurno proširiti sledeće nedelje, kad budemo pravili novi presek. Očekujemo da i gornji tokovi Zapadne i Južne Morave budu na biološkom minimumu, ali to se proverava i biće objavljeno na sajtu RHMZ-a", rekla je Jerinić.
Ukazala je da su ekstremne hidrološke suše posledica cikličnih prirodnih fenomena, a da će se posledice klimatskih promena tek osetiti u budućnosti.
"Ovo je sada jedna od sušnih epizoda, a da li će ih biti u budućnosti, to ćemo videti. Jedino što nam predstoji je da se pripremimo na eventualne ovakve situacije u budućnosti. Treba biti spreman na ovakve scenarije", rekla je Jerinić.
Govoreći o uticaju visokih temperatura i niskog vodostaja na rečne ekosisteme životnu sredinu u Srbiji, Jerinić je rekla visoka temperatura vode koja dostiže i 29 stepeni, smanjuje nivo kiseonika i ugrožava biljni i životinjski svet u Dunavu i svim vodotocima.
Navela je da visoka temperatura vode pogoduje bakterijama zbog čega se ne preporučuje kupanje na kupalištima gde se ne meri kvalitet vode.
"Recimo, na Adi Ciganliji se svaki dan meri kvalitet vode i ukoliko nešto nije u redu, građani će bii upozoreni. Ali postoje mali vodotoci po Srbiji gde treba voditi računa. Ako već neko i mora da se okupa na ovoj vrućini, treba da se vodi računa o higijeni", rekla je Jerinić.
Šta znači kada je reka na "biološkom minimumu"
Kada se kaže da je reka na biološkom minimumu zbog suše, misli se da je protok vode toliko mali da je dostignuta ili skoro dostignuta granica ispod koje vodeni ekosistem više ne može normalno da funkcioniše.
To ne znači da je reka presušila, već da ima najmanju količinu vode koja još omogućava opstanak živog sveta.
U praksi to znači da:
- nivo vode je veoma nizak zbog dugotrajne suše i nedostatka padavina;
- ribe, školjke, rakovi i drugi vodeni organizmi imaju manje prostora i kiseonika;
- temperatura vode raste, što dodatno smanjuje količinu rastvorenog kiseonika;
- zagađujuće materije su manje razblažene, pa su njihove koncentracije veće;
- neke pliće deonice mogu da se pretvore u izolovane bare ili čak da presuše.
Važno je razlikovati dva pojma:
- Hidrološki minimum – najniži zabeleženi ili trenutni vodostaj/protok reke.
- Biološki minimum (ekološki minimum) – najmanji protok koji je potreban da bi se očuvali vodeni organizmi i osnovne ekološke funkcije reke.
Ako protok padne ispod biološkog minimuma, posledice mogu biti masovni pomori ribe, nestanak pojedinih vrsta i ozbiljno narušavanje rečnog ekosistema.
Zbog toga se tokom velikih suša često ograničava zahvatanje vode iz reka kako bi se sačuvao barem taj minimalni ekološki protok.
