Zvanične institucije poput Crvenog krsta ili narodnih kuhinja često ne smeju da primaju kuvanu hranu bez dokaza o poreklu (HACCP sertifikat)
Društvene mreže, ali i lokalne komšijske grupe su možda najbrži način da hrana stigne do onih kojima je najpotrebnija
Iako ne postoji precizan podatak o tome koliko hrane završi u otpadu za vreme praznika, ako uzmemo u obzir da se svakog dana u Srbiji baci oko 2.000 tona hrane, ova brojka je za vreme praznika možda čak i duplo veća. To nesporno ukazuje na činjenicu da se naša tradicionalna gostoljubivost često pretvara u ogromno rasipanje.
U Srbiji se baci 10 puta više hrane nego što se donira. Glavna prepreka za velike sisteme je to što se na donaciju hrane i dalje plaća PDV, pa je kompanijama često "jeftinije" da hranu bace nego da je poklone.
Ipak, uvreženo verovanje da su prodavnice glavni krivci za ovaj problem demantuje statistika koja kaže drugačije: Domaćinstva su odgovorna za oko 60 do 70 odsto bačene hrane.
Da li zbog kulturološkog fenomena "samo da ne zafali", kratkog roka spremljenih jela (ruska salata, pečenje, sarma) ili činjenice da zbog velike količine različitih jela donji delovi frižidera često postanu "groblja" za hranu koja se zaboravi - za vreme praznika daleko više hrane ostane nepojedeno.
Šta sa nepojedenim specijalitetima
Doniranje već spremljene (kuvane ili ketering) hrane sa naše praznične trpeze je plemenit gest, ali nosi određene izazove zbog strogih sanitarnih propisa.
Zvanične institucije poput Crvenog krsta ili narodnih kuhinja često ne smeju da primaju kuvanu hranu bez dokaza o poreklu (HACCP sertifikat), ali postoje organizacije i verske zajednice koje su fleksibilnije.
Beograd
- Versko dobroćudno starateljstvo (VDS): Imaju narodnu kuhinju u Francuskoj ulici. Često prihvataju donacije hrane sa proslava, ali je obavezna najava
- Svratište za decu (Krfska i Bulevar Arsenija Čarnojevića): Primaju hranu, ali preferiraju zapakovane namirnice ili voće. Za kuvanu hranu je najbolje pozvati pre dolaska
- Solidarna kuhinja: Kolektiv koji deli obroke ljudima na ulici. Mogu se kontaktirati putem društvenih mreža da se proveri da li taj dan mogu da preuzmu višak
- Crkve sa narodnim kuhinjama: crkva Svetog Aleksandra Nevskog (Dorćol), crkva Vaznesenja Gospodnjeg (Žarkovo), Sabor srpskih svetitelja (Karaburma)
Novi Sad
- Svratište za beskućnike (Futoška 60): Često su im potrebni obroci, rade svakim danom
- Banka hrane Vojvodine: Oni se primarno bave većim količinama, ali mogu uputiti na manje lokalne organizacije koje su trenutno na terenu
- Obrok za porodicu 3M: Grupa građana koja organizuje prikupljanje i podelu hrane ugroženim porodicama. Vrlo su aktivni i brzi u organizaciji.
Niš
- Banka hrane Niš: Mogu se kontaktirati za savet gde usmeriti veći višak hrane
- Centar Zvezda (Kuća mogućnosti): Organizacija koja pomaže mladima bez roditeljskog staranja. Često prihvataju donacije hrane za svoje korisnike
Važni saveti pre doniranja
Da ne bismo došli u situaciju da naiđemo na zatvorena vrata uprkos želji da nekome pomognemo, postoji nekoliko stvari o kojima moramo da vodimo računa pre nego što se sa kesama punim hrane uputimo na neku adresu.
- Pozvati unapred: Nikada ne treba samo doneti hranu. Organizacije moraju da planiraju prostor i bezbednost donesenih obroka
- Poreklo i svežina: Najlakše ćemo donirati ako hrana ima deklaraciju ili ako je od ketering službe koja može da potvrdi ispravnost. Ako je hrana "iz domaće radinosti", mnoge ustanove će je odbiti zbog bezbednosti
- Pakovanje: Hrana bi trebalo da bude u čistim, po mogućstvu providnim posudama, uredno složena
- Fejsbuk grupe: Poznate lokalne Fejsbuk grupe ili Viber grupe komšiluka su odlično mesto da objavimo da želimo da doniramo hranu. Ovo je ujedno možda i najbrži način da hrana stigne do onih kojima je potrebna.
