Naglašava važnost autentičnosti i jedinstvenosti, slavi različitosti u porodici, ali ima stroga pravila oko upotrebe tehnologije i mobilnih telefona
Svojoj deci daje veliku slobodu ali i odgovornost, poput upravljanja porodičnim finansijama i pripreme za vođenje biznisa od tinejdžerskih godina
Mark Pinkus, čuveni američki milijarder, preduzetnik i investitor, u javnosti je najpoznatiji kao osnivač tehnološkog giganta "Zynga" i autor bestselera "Život brzinom igre". Međutim, iza kulisa ovog poslovnog uspeha krije se njegova najvažnija i najteža uloga - on je otac petoro dece, od kojih troje živi sa ozbiljnim invaliditetom i teškoćama u razvoju.
U vaspitanju svojih naslednika, Pinkus primenjuje metode koje šokiraju tradicionaliste: fokusira se isključivo na razvijanje radoznalosti i surovog osećaja odgovornosti. Ovo je njegova intimna i transformativna priča o roditeljstvu koja menja svest.
Lekcija od sina sa teškim autizmom: "Stručnjaci su mi vezivali dete za stolicu, a onda sam počeo da verujem intuiciji"
Gde god da se pojavim, ljudi me pitaju kako vaspitavam decu. Naučio sam da je ključ u tome da prihvatite decu tačno takvu kakva jesu i da pažljivo pratite njihova stvarna interesovanja.
Najveće životne lekcije naučio sam od svog dvanaestogodišnjeg sina Vajata. On je rođen sa delecijom gena i pati od razvojnog kašnjenja koje je slično dubokom autizmu. Vajat je tek nedavno počeo da govori punim rečenicama. Ranije je situacija bila toliko dramatična da je morao da nosi zaštitnu kacigu jer je u trenucima frustracije divljački udarao glavom o zid.
- Što neki stručnjak više tvrdi da sve zna, to mu manje verujem. Radili smo sa terapeutom za probleme sa ishranom koji je Vajata vezivao za stolicu kako bi ga primorao da jede. To je bilo jezivo iskustvo za sve nas. Kada sam prelomio, odbacio savete i dopustio detetu da jede samo onda kada je zaista gladno, situacija se drastično popravila - iskren je milijarder.
Biznis pravila preselio u porodicu: Sa 16 godina preuzimaju upravljanje kompanijama u San Francisku
Svojoj deci dajem maksimalnu slobodu, ali i ogromnu odgovornost. U biznisu sam ljudima uvek delegirao toliko obaveza da ih je to plašilo, ali ih je istovremeno teralo da pokažu šta umeju. Isto pravilo važi i za moju decu.
Moje ćerke bliznakinje, koje su danas tinejdžerke, još od malih nogu dobijaju moju platnu karticu i same vode računa o plaćanju večera u restoranima. Trenutno ih pripremam za brutalan poslovni svet - plan je da sa tačno 16 godina preuzmu upravljanje nad dva poslovna objekta u San Francisku.
Sa druge strane, bolesni Vajat je svoju samostalnost pronašao kroz sport. Iako ne govori i uvek ima pratnju, on samostalno skija i pliva. Čak i moja najmlađa ćerka, koja ima svega 18 meseci i takođe pati od genetskog razvojnog kašnjenja, već sada pokušava da sama otkrije svoje granice. Svaki put kada im dam više slobode, primetim ogroman napredak.
Fakultet u eri veštačke inteligencije: Diploma programera i dalje ima težinu, ali iz drugog razloga
Moje petnaestogodišnje ćerke već razmišljaju o nastavku školovanja. Džordžija je akademski nadarena i sve joj ide od ruke, dok njena sestra Karmen ima ADHD i disleksiju, ali je neverovatno vredna i istrajna. Nemam ništa protiv visokog obrazovanja, ali ću podržati devojčice i ako odluče da ne idu na fakultet. Ne želim da studiraju samo zato što to svi rade.
Ipak, smatram da u modernom svetu neke oblasti i dalje imaju ogromnu vrednost. Verujem da će diploma iz informatike i računarskih nauka postajati sve važnija. Iako samo programiranje možda neće biti ključno u eri veštačke inteligencije (AI), način razmišljanja i rešavanja problema koje informatika razvija danas su dragoceniji nego ikada pre.
U našoj kući slavimo ekscentričnost: Telefoni se daju sa 14 godina, ali na probni rad!
Moj otac je bio staromodni tip fokusiran isključivo na uspehe i bogat CV. Ja sam izabrao suprotan smer. Ne vršim pritisak na decu da postižu vrhunske rezultate, već negujem njihovu autentičnost. U našoj porodici se ekscentričnost i različitost slave.
Jedne godine bliznakinje su išle isključivo u kupaćim kostimima, druge su jele samo jogurt - meni to ne smeta, sve dok taj jogurt nema previše šećera. Karmen obožava surfovanje, dok bolesni Vajat uživa u tome da pomaže kao konobar i servira kafu, jer ga to spaja sa ljudima. Želim da razvijaju ono što ih inspiriše.
Kada je reč o tehnologiji, tu sam rigorozan. Ćerkama sam dozvolio mobilne telefone tek sa 14 godina, iako sam planirao da čekam do šesnaeste. Međutim, to je probni period. Ako primetim da više gledaju u ekrane nego u ljude koji sede prekoputa njih, telefoni se momentalno oduzimaju.
Trenutno smo svi porodično na odmoru i starija deca svakodnevno drže edukativne radionice za mlađe - Džordžija ih, na primer, uči šahu, što me ispunjava ponosom. Naravno, nismo idealna porodica. Svakog dana doručkujemo i večeramo zajedno, ali i kod nas je ponekad prava umetnost naterati decu da uopšte dođu za sto, a kamoli da ga sami postave.
