Njihov mozak radi brže nego što ruke mogu da isprate misli, pa je pisanje neuredno i žurno
Istraživanja Univerziteta Jejl pokazuju da osobe sa lošim rukopisom često informacije obrađuju brže od drugih
Na prvi pogled, neuredan rukopis mnogi povezuju sa nemarom ili nedostatkom truda. Međutim, pojedini psiholozi smatraju da bi upravo loša kaligrafija mogla da bude povezana sa natprosečnom inteligencijom i bržim načinom razmišljanja.
Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Jejl, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Amerikan džornal of sajkolodži, osobe sa lošijim rukopisom često obrađuju informacije drugačije od većine. Naučnici navode da njihov mozak radi toliko brzo da ruke jednostavno ne uspevaju da isprate tok misli.
Mozak radi brže od ruke
Psiholog Arnold L. Gesel sa Univerziteta Jejl proučavao je rukopis učenika u više škola i zaključio da su deca sa neurednijim pisanjem često pokazivala iznadprosečne mentalne sposobnosti i veću intelektualnu agilnost.
Prema njegovim zapažanjima, njima je bilo važnije da što pre zabeleže informacije nego da vode računa o lepoti rukopisa. Zbog toga su često pisali brzo i neuredno, jer je njihov mozak obrađivao podatke većom brzinom nego što su ruke mogle da ih prenesu na papir.
Istraživači navode da su učenici sa najboljim rezultatima na testovima od osnovne škole do fakulteta neretko predavali ispite napisane manje čitljivim rukopisom, ali uz pravilnu gramatiku i pravopis.
Šta kaže psihologija?
O ovoj temi govorio je i farmaceut i popularni autor sadržaja na društvenim mrežama, poznat pod nalogom "Farmaseutiko Fernandes", koji je podsetio na rezultate istraživanja Univerziteta Jejl.
On objašnjava da neuredan rukopis, ukoliko nije posledica motoričkih ili zdravstvenih problema, može biti povezan sa bržim razmišljanjem i većom mentalnom fleksibilnošću.
To nije pravilo, već moguća povezanost
Stručnjaci ipak naglašavaju da loš rukopis sam po sebi nije dokaz visoke inteligencije. Reč je o mogućoj vezi koja je uočena kod određenog broja ljudi, a ne o univerzalnom pravilu.
Drugim rečima, osobe koje pišu neuredno mogu jednostavno razmišljati brže nego što stižu da pišu, pa zbog toga manje pažnje posvećuju izgledu slova, dok im je prioritet da što pre zabeleže ideje i informacije.
(Blic/okdiario)
