Godine 1979. Peter Strelcik i Ginter Vecel upustili su se zajedno s porodicama u opasnu avanturu: da bi pobegli iz zemlje koja je oko deset odsto prihoda koristila da bi sprečila svoje državljane da odu napravili su balon na topao vazduh i krenuli na put u slobodu.
Strelčik i Vecel nisu bili zadovoljni životom u tadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj.
- Glavni razlog je bio taj što nije bilo moguće javno izraziti svoje mišljenje, čak ni u uskom krugu ljudi, jer nikada niste bili sigurni da među njima nema špijuna - pričao je kasnije Vecel.
Kada je u martu 1978. Vecelova svastika, koja je još 1958. napustila Istočnu Nemačku, došla u posetu porodici u Tiringiji donela je časopis u kome je bio članak o balonu na vruć vazduh. Dvojica kolega složila su se da je to najbolja, ako ne i jedina mogućost da sa suprugama i decom prebegnu u Zapadnu Nemačku.
Ginter Vecel je nabavio materijal i uzeo šivaću mašinu od tašte. Na osnovu fotografija u časopisu iskrojio je i sašio balon zapremine 1.800 kubnih metara.
Međutim, nikako nisu uspevali da ga napune dovoljnom količinom vrelog vazduha. Na povratku sa jednog od neuspelih noćnih testiranja, balon se otkačio, pao na zemlju da bi se posle nekoliko kilometara prevrtanja po ulici potpuno pocepao.
Dvojica kolega su digla ruke, ali nakratko. Pošto su saznali da im je potreban specijalan materijal (svila za padobrane, najlon za šatore, a kao alternativa taft ili unutrašnja jorganska navlaka), iskrojili su veći balon (2.200 kubnih metara) i napravili pumpu pomoću koga su ga brže napunili.
Ginter Vecel se, međutim, pokolebao. Sredinom avgusta on i supruga rekli su da odustaju od bekstva, ali su Strelcikovi sa svoje dvoje dece pokušali da prelete granicu. Balon se podigao, ali su pali u zabranjenu zonu na istočnonemačkoj strani i morali su da ostave uništeni balon. Sada je i vojska na granici saznala za pokušaj bekstva. Štazi je pokrenuo istragu.
Prema Vecelovom opisu, 23. jula 1979. Strelcik ga je ponovo pozvao da zajedno beže. Nije bilo lako nabaviti materijal u Istočnoj Nemačkoj, osim toga, obaveštajna služba je tragala za informacijama o njima, jer su tkaninu koju su koristili za prethodni balon platili čekom.
Napravljen je i treći balon: ovoga puta zapremine 2.800 kubnih metara, s platformom 140 x 140 centimetara i spoljnom ogradom. Na nepuna dva kvadratna metara morali su da se smeste četiri odrasle osobe, četvoro dece i četiri velike boce propana.
Bio je 16. septembar 1979, kada su u dva sata ujutro poleteli na 2.000 metara visine. Ali, umesto na jugozapad, balon je krenuo ka jugoistoku. Smrazavali su na minus osam stepeni Celzijusa. Onda im se ispraznila pumpa za punjenje gasom i počeli su da poniru. Pali su na proplanak. Posle 28 minuta let je bio završen.
Begunci još nisu bili sigurni da li su se dokopali Zapadne Nemačke. Krenuli su prema jugu, a po električnom stubu i poljoprivrednim mašinama na jednom seoskom imanju ustanovili da jesu.
