Posle punih 50 godina radi se detaljna restauracija makete Vidovdanskog hrama Ivana Meštrovića koji će u novoj postavci Narodnog muzeja Kruševac imati posebno mesto.
- Maketa Vidovdanskog hrama je pronađena u jednom skladištu u njujorškoj luci posle Drugog svetskog rata. Nakon što je vraćena u Jugoslaviju 1966. godine su obavljeni konzervatorski radovi. Više od 50 godina na njemu nije rađen opsežniji zahvat. Došlo je do pucanja i oštećenja i bilo je neophodno da se detaljno sredi - ističe Aleksandar Miletić, istoričar umetnosti i kustos u Narodnom muzeju Kruševac.
Priča o maketi monumentalnog Vidovdanskog hrama koji je trebalo da bude izgrađen na Gazimestanu je duga, zanimljiva i puna kontradiktornosti.
Ponesen idejom jugoslovenstva i kosovskim mitom, Meštrović je izradio seriju skulptura koje su na izložbi u Rimu 1911. godine dobile zlatnu medalju. Na toj izložbi Meštrović je svoje skulpture izložio u paviljonu Kraljevine Srbije, a na podsticaj hrvatskih umetnika koji su odbili da izlažu u ugarskom paviljonu.
“Srbin i Hrvat, to su dva imena za jedan narod, samo što je taj narod pod imenom Srbin bolje sačuvao svoju individualnost, slobodu i čežnju za slobodom. Stoga mi je to ime milije”, izjavio je Meštrović listu „Stampa“ povodom svog učešća na izložbi.
Upravo u Rimu 1912. godine Meštrović izrađuje maketu Vidovdanskog hrama i prezentuje je u Beogradu, u osvit balkanskih ratova, a potom i na Bijenalu u Veneciji 1914. godine.
“Teško nama ako Meštrovića shvate njegovi sunarodnici i ako se u znaku njegove umetnosti ujedine”, bile su reči bečke kritike kada je prvi put, u jeku aneksione krize, ugledala Kosovski ciklus. Prestolonaslednik Franc Ferdinand je zabranio otkup skulptura za dvorske galerije u Belvederu iako je stručna komisija već bila izabrala radove.
Poznati vajar je svoj hram nazvao „hramom religije krajnjeg požrtvovanja, religije cara Lazara i u njemu će se propovjedati da treba u pravdi i svjetlosti živeti i za nju umirati“.
Kao aktivni član Jugoslovenskog odbora Meštrović je 1915. priredio izložbu u Londonu, u Muzeju Viktorije i Alberta. Izložba je služila ratnim ciljevima i propagandi Kraljevine Srbije. Pored skulptura iz Kosovskog ciklusa kao centralni eksponat izložena je maketa Vidovdanskog hrama. Iste godine izložba je prezentovana u Glazgovu i Edinburgu.
Po završetku Prvog svetskog rata, vlada novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila je spremna da se upusti u grandiozni poduhvat i započne izgradnju monumentalnog hrama, ali je deo javnosti bio nezadovoljan. U kritikama je prednjačio slikar i publicista, kasnije komunistički funkcioner Moša Pijade, pa se odustalo od izgradnje.
Pedesetak skulptura koje je uradio Meštrović, a koje bi trebalo da se nađu unutar hrama, danas je rasuto širom sveta.
U muzeju očekuju da će maketa "Vidovdanskog hrama" biti završena 2017. godine.
- Smestićemo ga na trajno mesto predviđeno za njega. Biće urađen i novi postament. Trenutno se radi koncept stalne muzejske postavke - kaže Aleksandar Miletić.