U godini kada se obeležava stogodišnjica rođenja slikarke Ljubice Cuce Sokić u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) od danas je otvorena za javnost izložba posvećena ovoj umetnici koja je svojim delom obeležila 20. vek.
Na izložbi će biti predstavljena sva dela slikarke koja se nalaze u Umetničkoj zbirci SANU, a ukupno ih je 31. Većinu slika je akademik Sokić poklonila SANU, a manji broj je otkupljen.
Tri autoportreta, koji će biti sastavni deo ove izložbe, pozajmljeni su od naslednika, porodice Gatalović, kao i nekoliko slikarkinih ličnih stvari.
Ljubica Cuca Sokić, poslednja je velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole.
Rođena je u Bitolju kada je već počeo Prvi svetski rat (9. decembar 1914). Pohađala je gimnaziju u Beogradu gde joj je umetnica Zora Petrović predavala slikanje. Opredelivši se za slikarstvo, učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. godine i naredne tri godine živi, usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici.
U Beograd se vratila 1939. godine i priredila prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Postavljena je za profesora na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine i ostala do 1972, a 1965. je izabrana za dopisnog člana SANU. Redovni član SANU postala je 1979. godine.
Potpuno posvećena umetnosti do kraja života, Sokićeva je povremeno radila ilustracije za dečije knjige i skice za filmove, a u kasnijim godinama je radila kolaže i eksperimentisala je sa novim materijalima.
Ostaće zapamćena kao jedan od najpoetičnijih srpskih intimista sa rafiniranim osećajem za boju i jedinstvenom lakoćom crteža i osećajem za formu. Monografiju o Cuci Sokić napisali su prof. dr Irina Subotić i Aleksa Čelebonović.