Semjon Skrepecki, ruski umetnik i kritičar Putina, ubijen je 15. juna u blizini svog stana u poljskom gradu Bjala Podlaska.
Iza sebe je ostavio petoro dece i ženu koja je trudna sa šestim detetom, a premeštao se iz Rusije u Poljsku zbog političkog progona.
Pet hitaca ispaljenih iz neposredne blizine usred bela dana – tako je ubijen Semjon Skrepecki (Robert Kuzovkov) prema saopštenju poljskog javnog tužilaštva. Ruski umetnik ubijen je 15. juna u gradu Bjala Podlaska, nedaleko od beloruske granice.
Prema navodima vlasti, Skrepeckog je ubila neidentifikovana osoba u blizini njegovog stana u Bjala Podlaska 15. juna oko 9:50 časova. Tri od pet hitaca pogodila su Skrepeckog dok je već ležao na zemlji. Preminuo je na licu mesta, a počinilac je pobegao. Na licu mesta pronađeno je pet čaura i metak kalibra 9 mm Luger.
Osumnjičeni počinilac još nije uhapšen, izjavio je Marcin Kozak, portparol javnog tužilaštva u Lublinu.
Poljski mediji opisuju Skrepeckog kao „kritičara Putina“ i pitaju se da li je ubistvo bilo naručeno. „Izgledalo je kao pogubljenje“, rekao je za poljski novinski portal Onet jedan zvaničnik upoznat sa okolnostima slučaja.
Beloruski performans-umetnik Vlad Bohan, koji je bio u kontaktu sa Skrepeckim neposredno pre njegove smrti, takođe veruje da bi ubistvo moglo da bude politički motivisano. Ono je poslužilo „ne samo da eliminiše pojedinca, već i da zastraši. To šalje signal onima koji se bave sličnim aktivnostima“, rekao je Bohan za DW.
Poslednja objava na Telegramu
Pravo ime Semjona Skrepeckog bilo je Robert Kuzovkov. Rođen je u Rusiji 1981. godine, a do 2021. godine živeo je u Altajskom regionu u Sibiru. Nakon toga je pobegao u Poljsku, plašeći se političkog progona. Tamo mu je dodeljen status zaštite.
Skrepecki je bio najpoznatiji po svojim političkim karikaturama ličnosti kao što su ruski predsednik Vladimir Putin, čečenski lider Ramzan Kadirov, pokojni ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni ili beloruski lider Aleksandar Lukašenko. Takođe je organizovao protestne akcije u raznim evropskim gradovima. Poslednji post koji je Skrepcki objavio na svom Telegram-kanalu, samo nekoliko sati pre smrti, bili su snimci ekrana koji prikazuju pretnje koje je dobio nakon svog poslednjeg protesta ispred ruske ambasade u Berlinu 12. juna.
Tokom tog protesta, umetnik je držao jednu od svojih karikatura. Slika je prikazivala sovjetskog diktatora Josifa Staljina kako u naručju drži ruskog predsednika Vladimira Putina – prikazanog kao bebu. Ruska zastava virila je iz rupe na Skrepeckijevim pantalonama i vukla se po zemlji. On je potom bacio zastavu u kantu za smeće.
Presudna umetnička akcija u Berlinu
- Mislim da je posle te akcije u Berlinu neko dao naređenje da ga eliminišu - spekuliše Andrej, aktivista iz beloruske dijaspore u Bjaloj Podlaski. Andrej ne želi javno da otkrije svoje pravo ime - iz bezbednosnih razloga. Upoznao je Skrepeckog 2021. godine. U to vreme, Skrepecki je više puta učestvovao u antiratnim protestima koje su organizovali Belorusi i Ukrajinci u gradu.
Andrej je poslednji put video umetnika prethodne nedelje. Imao je utisak da je Skrepecki „pomalo uplašen“. Istovremeno, u intervjuu za DW, on Bjalu Podlasku opisuje kao miran i bezbedan grad, napominjući da je Skrepecki upravo zato izabrao da tamo živi.
Imao petoro dece, a šesto na putu
- Ovde nema tajni. Poznajete svaki automobil, svakog čoveka - kaže Andrej. „Skrepecki ima petoro dece, a njegova žena je trenutno trudna s njihovim šestim detetom. Za veliku porodicu život je lakši u malom gradu poput ovog.“
Prema rečima beloruskog performans-umetnika Vlada Bohana, Skrepecki se u poslednje vreme intenzivno fokusirao na organizovanje novih uličnih akcija: „Razgovarali smo manje od 24 sata pre ubistva. Pričao je o novim idejama i predlagao da nešto uradimo zajedno – u Varšavi ili Berlinu. Želeo je da nastavi da radi i pravio je planove.“
Međutim, Bohan kaže i da je Skrepecki stalno dobijao pretnje – s raznih strana. Pošto se nije uzdržavao ni od kritika ukrajinskih vlasti, njegovi lični podaci – uključujući adresu i naloge na društvenim mrežama – navodno su završili u kontroverznoj ukrajinskoj bazi podataka. Godinama je onlajn-platforma „Mirotvorec“ održavala neku vrstu javnog registra pojedinaca za koje se smatra da predstavljaju „pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“.
