Grafički roman 'Pobeda nad tamom' Džefa Louba i Tima Sejla je uspešan nastavak 'Duge noći veštica', koji izbegava zamke ponavljanja i donosi narativnu i psihološku dubinu.
Strip prikazuje transformaciju Gotama, gde tradicionalni mafijaški klanovi padaju pred nasiljem novih, mnogo opasnijih kriminalaca.
Kada su Džef Loub i Tim Sejl krajem devedesetih godina prošlog veka seli za crtaći sto da osmisle nastavak kultne “Duge noći veštica”, pred sobom su imali autorski hod po oštrici brijača. Nastavak remek-dela po pravilu nosi prokletstvo auto-plagijata, ali grafički roman “Pobeda nad tamom” uspeo je da izbegne tu zamku.
Loub i Sejl nisu prepisivali sopstveni uspeh. Stvorili su monumentalno delo koje u pojedinim narativnim i psihološkim segmentima čak prevazilazi svog slavnog prethodnika. Postavili su standarde koje će decenijama kasnije grozničavo pokušavati da dostigne i sam Holivud.
Tamo gde je Duga noć veštica funkcionisala kao hronika pada Harvija Denta, Pobeda nad tamom jeste hirurški precizna autopsija grada koji je nepovratno prešao tačku bez povratka. Radnja nas ubacuje direktno u stravičan vakuum moći.
Tradicionalni mafijaški klanovi gube tlo pod nogama pred najezdom novog, daleko malignijeg talasa kriminala. Ovo više nije priča o korumpiranim političarima i gangsterima starog kova, koje zanimaju samo novac i teritorija. Na scenu stupaju maskirani čudaci, psihopate i anarhisti, koji žude isključivo za haosom.
U toj istorijskoj “međuvladi” pojavljuje se lik „Vešala“ – misteriozni serijski ubica koji sistematski eliminiše pripadnike policije. Loub ovde ne piše običan triler. On postavlja fundamentalno pitanje - šta se dešava sa zakonom kada izvršioci tog istog zakona postanu lovina?
Krvavo nasleđe imperije Falkone
U središtu ovog gotamskog ponora nalazi se raspad dinastije Falkone. Smrt starog dona, Karmajna, nije donela mir, već je pokrenula tektonski poremećaj koji je ogolio potpuno ludilo ove porodice. Za domaću publiku koja je bez daha pratila planetarno popularnu seriju Pingvin I maestralnog Kolina Farela, ovaj strip predstavlja ultimativni povratak korenima tog istog kriminalnog sindikata. Ono što smo gledali na malim ekranima – brutalni, beskrupulozni rat za kontrolu podzemlja nakon pada patrijarhata – začeto je upravo na ovim stranicama
U Pobedi nad tamom, fokus porodice se seli na Sofiju Falkone. Ona je u televizijskoj adaptaciji dobila jedno potpuno novo, jezivo i duboko psihološko otelotvorenje. Gledajući seriju Pingvin, gledaoci u Srbiji mogli su jasno da vide do kojih granica ide patologija porodice Falkone i kako izdaja, izolacija u ludnici Arkam i konstantno potcenjivanje - mogu da slome ljudski um.
Strip ide korak dalje u tom mraku. Sofija je ovde monstruozna, fizički i mentalno nezaustavljiva sila, žena koja je spremna da spali ceo svet, samo da bi naplatila dugove u krvi. Kroz njenu figuru i sudbinu njenog brata Alberta, Loub i Sejl pokazuju da je imperija Falkoneovih bila osuđena na propast iznutra. Njihovo ludilo je inficiralo ceo Gotam.
Dva siročeta protiv gotamskog pakla
Ono što ovaj strip uzdiže na nivo vrhunske literature, jeste duboka dekonstrukcija unutrašnjeg sveta Brusa Vejna. Svetska strip kritika s pravom je fokusirana na ovu prelomnu tačku u Betmenovoj karijeri. On je ovde prikazan kao izolovan, paranoičan i duboko traumatizovan čovek, koji je izgubio jedine preostale saveznike. Dok alter-ego Mračnog Viteza preti da potpuno proguta i uništi čoveka iza maske, Loub genijalno uvodi kontratežu – mladog Dika Grejsona
Uvođenje prvog Robina u kanon, ovde nije izvedeno radi jeftine zabave ili ublažavanja mračne atmosfere. To je katarzičan, duboko emotivan process, u kome dva siročeta, kroz paralelne lične tragedije, pronalaze jedini mogući način da prežive gotamski pakao.
Robin u ovoj priči ne služi kao estetski ukras za privlačenje mlađe publike. On je moralno sidro, koje Brusa Vejna sprečava da postane upravo ono čudovište protiv kakvog se bori..
Sejlov Gotam kao živo čudovište
Vizuelni identitet stripa, za koji je zaslužan prerano preminuli crtač Tim Sejl (1956-2022), predstavlja istorijsku lekciju iz vizuelnog pripovedanja. Sejlov ekspresionistički stil, u kom dominiraju duboke senke, prenaglašene siluete i pažljivo dirigovan kontrast, savršeno vizualizuje psihološko propadanje kompletnog društva. Njegov Gotam nije samo obična scenografija za akcione sekvence. To je živo, klaustrofobično čudovište koje proždire sopstvenu decu.
Svaka tabla odiše teškom atmosferom holivudskih krimi klasika četrdesetih godina, dok upotreba boja stvara hipnotišući efekat konstantne pretnje i melanholije. Sivilo i crnilo policijskih stanica i napuštenih ulica presecaju se jarkim, ekspresivnim tonovima psihotičnih zlikovaca. To čini vizuelno tkivo ovog dela trajnim spomenikom devete umetnosti.
Trijumf forme nad komercijalom
Nemam ni najmanju dilemu da Pobeda nad tamom predstavlja apsolutni vrhunac jedne epohe. Ovaj grafički roman se strukturalno oslanja na uspešnu matricu prethodnika, prvenstveno kroz ubistva vezana za praznike i specifične datume, s tim što je ovaj naslov emocionalno zreliji. Ovo nije samo rešavanje još jedne u nizu detektivskih misterija. Ovo je hronika o tome kako se definitivno završava faza "Godine prve" i kako Betman konačno postaje mitološki zaštitnik kakvog danas poznajemo – usamljen, ali svestan da svetlost ne može postojati bez tame.
Za domaću publiku, velelepno izdanje “Čarobne knjige “ u luksuznom tvrdom povezu, na 416 strana, pruža idealnu priliku da se u punom sjaju doživi ovaj kapitalac. On je odavno zauzeo svoje mesto u zlatnom fondu svetske kulture.
On je i definitivan dokaz da priče o superherojima, kada se nađu u rukama istinskih majstora, prerastaju žanrovske okvire i postaju vrhunska, bezvremenska i univerzalna ljudska drama…
