Betmen je jedini superheroj bez supermoći, što ga čini ljudskim i ranjivim, ali i izuzetno posebnim junakom.
Od svog nastanka 1939. godine, Betmen je prošao kroz evoluciju, pokazivao slabosti i bio prikazivan kao čovek sa sopstvenim demonima.
Betmen, taj mračni vitez, spasilac, junak, silna momčina i, zapravo, samo čovek. Jedini u vrhu superheroja koji nema super moći. Kao takav, ljudska jedinka, bori se paralelno sa demonima, kao i svako od nas. On je samo likom himera slepog miša i čoveka. U ljušturi je običan homo sapiens. A, u umu, srcu i duši, persona retke prirode.
Od kako se pojavio na papiru, što je bilo daleke 1939. godine, misteriozni heroj je do danas evoluirao i te kako. Nije se borio samo sa zlikovcima, već i sa pažnjom čitalaca. Isprva je osvojio srca poklonika devete umetnosti na prepad, samom snagom ličnosti. Bio je svojevrsna verzija doktora Džekila i gospodina Hajda, ali na pravoj strani života. Laičkim rečnikom, preko dana ozbiljan biznismen, milijarder i filantrop, noću se pretvarao u viteza koji je spasavao svoj grad i ljude u njemu, od raznoraznih monstruma, kriminalaca, ubica, vaćaroša i belosvetskih prevaranata. Kao u onoj Ramba Amadeusa “Zastavnik Džemo” - danju Ragib, a uveče Nagib. Samo što nije proždirao džem, već planove zlih individua.
Njegova popularnost rasla je neverovatno, ali se suočio posle nekoliko decenija sa “mrtvajom”, kolotečinom močvare zaborava. Pa ipak, onda se desila metamorfoza. Živnuo je, u svakom smislu, pre ravno četiri decenije, kada se te 1986. godine pojavio u neobičnom ruhu. Do tada nedodirljiva junačina, pokazala je slabosti. Stario je, prolazio kroz fizičke i mentalne bolove. Betmen je postao ranjiv. Na kraju balade, on je samo čovek od krvi i mesa. Sve to bilo je naestralno prikazano u vanvremenskom štivu “Povratak Mračnog Viteza”. I - vratio se na velika vrata.
Od tada, krenuo je stazom rekovalescenta i stigao (ponovo) do broja jedan.
Betmen: Muk
Ako mene pitate, u univerzumu Betmena postoji pet kamenova temeljaca. Najpre od pomenutog “Povratak Mračnog Viteza”, preko “Godina prva” i “Ubistveni vic”, do “Duga noć veštica” i - “Muk”.
Ovaj poslednji se nedavno pojavio u Srbiji izgledom kakav je odavno zaslužio. Postoji on na ovim prostorima odavno, pošto je “Muk” pre desetak godina prvi na tržište lansirao “Darkwood”, u mekom i tvrdom izdanju. Pa ipak, stripčina o kojoj ovde pišemo, koji je objavila “Čarobna knjiga” u formatu 21,5x33 centimetara, velelepna je. U gospodskom “odelu”, na 320 stranica, spakovan je ozbiljan komad istorije Betmena, fenomena koji je bio gospodar i u bioskopima, i u to u nekoliko navrata.
Kada se danas govori o stripu Betmen: Muk, on se najčešće opisuje kao savršena polazna tačka za nove čitaoce, ali put do tog statusa nije bio bez prepreka. Onomad, kada je duo Džef Leb - Džim Li preuzeo kormilo Betmena (2002. godine), nije samo bila doneta nova priču. Bio je to kulturološki šok. Za dugogodišnje ljubitelje, naviknute na mračni, spori detektivski stil, “Muk” je bio poput bučnog holivudskog blokbastera, koji je upao u tihu “noar” galeriju.
Suština ovog remek - dela leži u njegovom vizuelnom identitetu. Teško je zamisliti ovaj strip bez crteža Džima Lija, čiji je rad postao apsolutni standard za modernog Betmena. Svaka tabla stripa vrišti od detalja i lude akcije, pretvarajući Betmenov grad Gotam u pozornicu epskih razmera. Čitavo more kritičara složilo se u jednom - ovo je strip koji se više gleda, nego što se čita. Lijeva interpretacija kostima Žene mačke ili kultne borbe sa Supermenom u Metropolisu, spadaju u sam vrh superherojske umetnosti.
Na ivici paranoje
Ali, po našem mišljenju, iako je crtež trijumfalan, priča donekle kaska za njim. Pa ipak, nekako je sve leglo potaman, te se ova priča izdigla u status božanske. Uvođenje prijatelja iz detinjstva Brusa Vejna, Tomija Eliota, mnogi su videli kao ofucani štos, međutim, neće baš biti da je tako. Betmen je u ovom stripu prikazan na ivici paranoje. On oseća da neko manipuliše njegovim zlikovcima, od Džokera i Harli Kvin, Otrovne Ajvi, navodeći ih na čudno ponašanje. Tokom istrage, Betmen se bori na dva fronta. Profesionalnom, pošto mora da otkrije ko je onaj koji vuče konce iz pozadine i iz senke diriguje napadima. Zatim i emotivnom, jer Betmen iliti Brus Vejn, započinje romansu sa Selinom Kajl, Ženom mačkom, kojoj na kraju čak i otkriva svoj pravi identitet.
Modus operandi je “Muk”, iza čijih zavoja na faci se krije upravo drugar iz detinjstva, Tomi Eliot. U kojoj meri je to poremećeni um, pokazuje činjenica da je, kao dečak, Tomi pokušao da ubije svoje roditelje - presekavši im kočnice na kolima, kako bi nasledio bogatstvo. Brusov otac, Tomas, spasao je Tomijevu majku operacijom, čime je stopirao do daljnjeg Tomijevo nasledstvo. On je to video kao neoprostiv greh porodice Vejn. I - kreće rolerkoster!
Muk ne želi samo da ubije Betmena, već i da mu uništi život. On koristi svoje hirurško znanje i neverovatnu inteligenciju da manipuliše drugima. Konkretno, plejadom zlih likova, sa kojima se Betmen bori odvajkada. Na kraju, iako je preživeo, Betmen ostaje slomljen. Ponovo je usamljen u tišini tame, svestan da je pobedio u bitkama, ali da je rat protiv sopstvene paranoje izgubio.
Danas, više od dve decenije kasnije, “Betmen: Muk” ostaje dragulj devete umetnosti, koji je definisao jednu eru...