FELJTON ONLAJN Odlomci iz Gebelsove biografije (2): Borba za mesto šefa propagande

Zbog skepse koju je gajio prema ustanovljenom kursu rukovodstva partije, Gebels je u proleće 1929. godine smatrao da bi bilo dobro da poboljša svoje odnose sa Štraserom i „levim“ krilom stranke.

Početkom marta, on i Štraser su se složili da Hitler treba da demonstrira veću odlučnost . (...) Nagovestio je i kako vidi svoju buduću ulogu u rukovođenju partijom: „Moj zadatak je: propaganda i narodno prosvećivanje. Sfera kulta. To mi leži i to mi pričinjava zadovoljstvo.“

Zajedničko putovanje

Jedno zajedničko putovanje vozom od Berlina do Drezdena i nazad, koje su preduzeli krajem aprila, pružilo je Gregoru Štraseru i Gebelsu priliku da naširoko porazgovaraju, sada u potpuno „prijateljskoj“ atmosferi. Tom prilikom su se usaglasili o celom nizu političkih pitanja, uključujući i temu propagande: „Rukovodstvo Rajha mora biti dopunjeno. Ja sam jedini kandidat.“ Dogovor koji je postigao sa Štraserom o ovom pitanju bio je posebno značajan jer je nacionalsocijalistički vođa Donje Bavarske do kraja 1929. godine vodio Rajhsku direkciju za propagandu, nakon čega je postao vođa partijske organizacije celog Rajha. Da bi javno dokumentovao ovo zbližavanje, Gebels je za avgustovski broj časopisa ’Nacionalsocijalistiše brife’ napisao članak pod naslovom „Od haosa do forme“. Sada je u glasilu u kojem nije objavljivao još od 1927. godine, kada je izbačen iz uredništva, samouvereno obznanio: „Dajemo stoleću smisleno obličje.“

Hitler je, tokom narednih meseci, usvojio ideju o formiranju Rajhske direkcije za propagandu, koja je začeta na tom putovanju za Drezden. Dva puta je – krajem maja i početkom jula – ponudio Gebelsu mesto šefa Direkcije za propagandu. Kada mu je to ponudio, očekivao je da će Gebels znatan deo svog vremena provoditi u Minhenu i da će Minhen postati njegovo drugo mesto stanovanja. Gebels, međutim, nije odmah prihvatio ponudu, već je tražio da mu se dâ vremena da razmisli. Ipak, do kraja jula je već bio čvrst u nameri da u septembru preuzme Direkciju za propagandu. Pored toga, počeo je da intenzivira propagandne aktivnosti, a u junu je osnovao i odgovarajuće odeljenje kojim je upravljao Georg Štark.

Stranka obezbeđuje stan u Minhenu

Tokom partijskog kongresa koji je od kraja jula do početka avgusta održavan u Vajmaru, čuo je glasinu da će se sasvim preseliti u Minhen i da će morati da podnese ostavku na svoju funkciju u Berlinu. Odmah je naslutio da se iza ove podvale krije Oto Štraser, koji je želeo da ga razvlasti u Berlinu. Da li je iza ovog manevra možda stajao sam Hitler? Ako jeste – što je Gebels, međutim, smatrao malo verovatnim – bio je spreman da „odustane od svega“. Bilo kako bilo, Hitler je uspeo da ga uveri da nije bilo ni govora o tome da Gebels odstupi sa svoje funkcije u Berlinu. „Odlična ocena“ koju je „Firer“ dao njegovim propagandnim sposobnostima konačno ga je umirila. Gebels je sebe već video kao „šefa“ partijske propagande i na konferenciji propagandista se ponašao sasvim u skladu s tim. Istog meseca, sročio je ekspoze o reorganizaciji propagandnih aktivnosti Partije i pismenim putem i zahtevajućim tonom se obratio Hitleru glede konačne „odluke u vezi sa Rajhspropagandom i Berlinom“. Međutim, postizanje konačnog dogovora sa rukovodstvom stranke o uslovima njegovog preuzimanja vođstva propagande Rajha odvuklo se sve do oktobra: „Rukovodstvo stranke će mi obezbediti stan u Minhenu. Putovaću u Minhen svake dve nedelje na tri dana. Tamo ću uspostaviti savršeno funkcionalnu kancelariju. Celokupna propaganda biće centralizovana i imaće jedinstven stil. Takođe, nešto ću više držati govore u Bavarskoj. I to je neophodno. Berlin ostaje kakav jeste.“

U novembru 1929. godine, Gebels se sastao sa Himlerom, nominalnim zamenikom, ali stvarnim vršiocem dužnosti direktora propagande Rajha, i sa njim razgovarao o pojedinostima svog budućeg posla. Međutim, Gebels u tom trenutku još nije bio imenovan na novu dužnost.

Po završetku letnje pauze 1929, Gebels je nastavio sa svojom berlinskom politikom ostvarivanja dominacije na gradskim ulicama. SA je, zahvaljujući svojim marševima i nasilju koje ih je pratilo, ponovo dospeo na naslovne stranice. ’Angrif ’je već predvideo da dolazi „poslednja presudna bitka“ sa komunistima i radničke četvrti Veding, Nojkeln, Fridrihshajn, Lihtenberg i Prenclauer Berg proglasio „glavnim poprištima“ te bitke.

U užasnoj agoniji

SA je 7. septembra marširao kroz Šeneberg i Vilmersdorf. Gebels je „ponovo promukao“ koliko je govorio na završnom mitingu. Petnaestog septembra, održan je propagandni marš kroz Šarlotenburg i Moabit, koji je ponovo krunisan Gebelsovim govorom, ovoga puta održanim na Savinjiplacu. Sledeće nedelje, 22. septembra, marširalo se kroz Krojcberg i Nojkeln. Dok je ispred železničke stanice Gerlicer posmatrao paradu, Gebels je napadnut i jedva je uspeo da pobegne svojim automobilom. Njegov vozač je bio povređen. Gebels je čitaocima ’Angrifa’ u svom uvodniku pod naslovom „Na šancima“ izneo dramatičan prikaz tog napada. Lokalne vesti ’Angrifa’ su tih nedelja zvučale kao izveštaji sa fronta. Tako se, na primer, pisalo o „velikoj bici na prvoj liniji fronta“: „Ako uspemo da osvojimo Fišerkic, onda je kičma crvenog terora slomljena.“

(...)

Iako Hitler nije bio mnogo prisutan u prestonici i iako ličnost partijskog vođe nije igrala dominantnu ulogu u svakodnevnim propagandnim aktivnostima tamošnjeg ogranka NSDAP, Gebels je ipak bio veoma zavisan od Hitlera – i to ne samo u političkom smislu, kao što ilustruje jedna epizoda iz septembra 1929. godine. Nalazio se u Vroclavu kada je, neposredno pre govora koji je bio planiran za to veče, dobio telegram sa potpisom Alfreda Rozenberga u kome je stajalo da je Hitler poginuo u nesreći. „Potpuno sam izgubljen. Tresem se od napada plača. Pred sobom vidim samo haos. Sasvim sam sâm među strancima. Napipavam u mraku beskonačne usamljenosti.“ Telefonirao je u Minhen i saznao da je Hitler dobro i da je telegram koji je primio bio lažan.

Gebels se vratio na skup i održao dvočasovni govor: „U užasnoj agoniji! Moje najveće govorničko dostignuće. Uprkos ovoj depresiji, koncentrisan do samog kraja.“ Potom se urušio od iscrpljenosti. „Celu noć ne mogu da spavam. Tek sada shvatam šta je Hitler za mene i za pokret: Sve! Sve!“ Veliko prenaprezanje koje je doživeo nije ostalo bez posledica: naredna tri dana bio je bolestan.

(Oprema – redakcija „Blica“, urednik feljtona Tatjana Nježić)

Gebelsova biografija

Uskoro, tačnije u oktobru renomirana izdavačka kuća “Akademska knjiga” (www.akademskaknjiga.com) objavljuje knjigu, tj. biografiju “Jozef Gebels” Petera Longeriha u prevodu Emine Peruničić i Đorđa Trišovića. “Blic” u feljtonu on-lajn objavlje nekolicinu odlomaka .

Paul Jozef Gebels (Menhengladbah, 29. oktobar 1897 — Berlin, 1. maj 1945) bio je ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj od 1933. do 1945., jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i jedan od njegovih najodanijih sledbenika. Poznatog po fanatičnom i energičnom besedništvu i izrazitom antisemitizmu mnogi istoričari ga smatraju odgovornim za čuvenu “Kristalnu noć”. Usavršio je tehnike „Velike laži“ u masovnoj propagandi. Posle Hitlerove smrti bio je kancelar na jedan dan, pre nego što je i sam izvršio samoubistvo.