Gebels je 1929. godine sa nepoverenjem posmatrao Hitlerovu saradnju sa desničarskim konzervativnim snagama poput Štalhelma i DNVP-a.
Gebelsove dnevničke beleške pružaju retke dokaze o Hitlerovim planovima za novu organizaciju države nakon dolaska na vlast.
Od proleće 1929. godine, Gebels je sa izvesnim podozrenjem gledao na uspostavljanje sve bliže saradnje između Hitlera i desničarskih konzervativnih snaga, posebno sa veteranskom organizacijom Štalhelm i Nemačkom nacionalnom narodnom partijom (Deutschnationalen Volkspartei – DNVP)
Ta saradnja se ticala plana Štalhelma da se formira jedinstven desničarski front i da se, pomoću referenduma, iz temelja izmeni ustav. Ideja je bila da se parlament razvlasti u korist predsednika Rajha, a da se Vajmarska demokratija transformiše u autoritarnu državu. Gebels se plašio da će – ako Hitler popusti pred lobiranjem Štalhelma i podrži ono što je on smatrao „besmislenim referendumom“ – NSDAP biti isuviše integrisana u desničarski konzervativni opozicioni front, što bi znatno ograničilo prostor njenog delovanja.
Grubo, prikladno pismo
Dvadeset četvrtog marta, Gebels je u svom dnevniku zapisao: „Plašim se da bi nam se ponovo mogao dogoditi 9. novembar 1923. Ništa nas ne vezuje ni za desnicu ni za levicu. Kad se podvuče crta, sasvim smo sami. I to je dobro. Ne smemo dozvoliti da zbog kompromisa izgubimo naš opozicioni primat.“ Jedno ga je činilo posebno uznemirenim: „Ni šef ne odgovara na upite.“ Međutim, krajem meseca je sa olakšanjem zabeležio da ga je Hes, u Hitlerovo ime, uverio da između Partije i Štalhelma postoji isključivo „prijateljska koegzistencija“ i da „nema ni govora o tome da ćemo učestvovati u sumanutoj politici saveza. Pogotovo ne u pitanju referenduma.“ Ipak, samo nekoliko dana kasnije, ponovo je imao razloga za zabrinutost, posebno zbog prilično otvorenog desničarskog stava ’Felkišer beobahtera’ u pogledu Štalhelma. Povodom razgovora sa Horstom Veselom je konstatovao: „Minhenski krug je ponekad nepodnošljiv. Nisam spreman da učestvujem u trulom kompromisu […]. Nekad posumnjam i u Hitlera. Zašto ćuti?“
Prilikom svoje sledeće posete Berlinu, Hitler je uspeo da ga umiri: „I on najoštrije odbacuje referendum, čak je sastavio i oštar memorandum protiv njega. Ne može biti ni govora o bilo kakvoj saradnji.“ „Prilično grubo pismo“, koje je Hitler napisao Francu Zelteu (Franz Seldte), predsedniku Štalhelma, ocenio je kao sasvim prikladno: „Želimo da budemo revolucionari, ali da to i ostanemo.“ U maju je, da bi demonstrirao svoj stav, u ’Angrifu’ objavio dva uvodnika protiv „reakcionarnih snaga“. Hitler je u maju konačno obznanio svoj Memorandum protiv planiranog referenduma, čije je „jasno protivljenje političkom okupljanju buržoaskih snaga“ Gebels ocenio kao „osvežavajuće“. To mu je u tom trenutku bilo dovoljno.
Dovoljno smo jaki da prevladamo
Gebels je nastavio da iznosi argumentaciju protiv „ujedinjenog fronta dovsovskih patriota“, aludirajući na činjenicu da se 1924. godine deo DNVP-frakcije saglasio sa Dovsovim planom, prvim međunarodnim sporazumom o reviziji reparacije. Pored toga, otkazao je svoje učešće na jednom velikom događaju u organizaciji desnice jer nije želeo da sarađuje sa „strankama i ljudima koji su rekli ’da’ Versaju ili Dovsu jer su prihvatili laž da je Nemačka kriva za rat i jer, stoga, deluje da su nepodobni da je predvode u iskrenoj borbi.“ Međutim, u međuvremenu se pojavio novi plebiscitarni projekat političke desnice: referendum protiv Jangovog plana koji je vlada Rajha usvojila 21. juna. Taj plan je Nemačkoj omogućio izvesne olakšice prilikom plaćanja duga, ali je time, prema argumentaciji desnice, osigurana i ovekovečena njena obaveza da ga otplaćuje.
Početkom jula 1929. godine, Hitler je govorio na skupu nacionalsocijalistički opredeljenih studenata u Berlinu. Tokom te svoje posete, on je otvoreno rekao Gebelsu: „Učestvujemo u referendumskom izjašnjavanju cele nemačke nacije protiv Versaja i Janga.“ Očigledno je da se iza ove sažete beleške krio težak poraz za Gebelsa: iako je tema planirane plebiscitarne inicijative bila promenjena, saveznici su ostali isti: bile su to „reakcionarne snage“ koje je prezirao. Zanimljivo je koliko je brzo uspeo da nađe pozitivne aspekte u ovom potezu koji nije odobravao: „Ali mi ćemo se popeti na sam vrh i skinuti masku sa lica DNVP. Dovoljno smo jaki da preovladamo u bilo kom savezu.“
Devetog jula, Alfred Hugenberg, predsednik DNVP, Zelte, Hitler i tajni savetnik Hajnrih Klas, lider „Svenemačkog saveza“, osnovali su „Rajhski komitet za nemačku narodnu inicijativu“. Konkretno, bila je to široka organizacija sa strukturom koja se prostirala celim Rajhom, zajednička platforma za agitaciju ujedinjene desnice. ’Angrif’ se nije ni osvrnuo na konstituisanje ovog komiteta, a Gebels nije bio nimalo oduševljen: „Naš zadatak je da se pobrinemo da nas ne prevedu žedne preko vode i da u celoj toj zbrci preuzmemo vođstvo kako bi se drugi povodili za nama.“
Prestrojavanje
Gebelsovo brzo prestrojavanje i pridruživanje „ujedinjenom frontu dovsovskih patriota“ bili su prvenstveno posledica činjenice da ga je Hitler ostavio pod utiskom da će on, Gebels, ubuduće igrati ulogu jednog od njegovih najbližih saradnika i ljudi od poverenja. Laskalo mu je i to što mu se Hitler poverio u vezi sa svojim planovima za budućnost. Petog jula su dugo diskutovali o „budućem ustavu“. Gebelsove dnevničke beleške od toga dana spadaju u malobrojne dokumente u kojima su pre 1933. godine zabeležene Hitlerove izjave o njegovim planovima uređenja države nakon zamišljenog „preuzimanja vlasti“. Generalno, Hitler je pazio da se, kroz izjave iznesene javno ili unutar stranke, ne obaveže prerano u ovim pitanjima. Prema Gebelsovim beleškama, Hitler je želeo „tripartitnu podelu“: prvo, izabrani parlament koji raspravlja, ali ne odlučuje; drugo, „senat, koji se sastoji od 60 do 70 članova […], koji se dopunjuje po izbornom principu“ i u kojem „stručnjaci […], nakon razjašnjavanja pitanja kroz diskusiju, donose odluke na sopstvenu odgovornost“; treće, „staleški parlament za ekonomska pitanja“. Načelno, Gebels se slagao sa ovim planovima, ali je gajio i izvesne sumnje: „Da li je politički parlament neophodan? Da li svi njegovi članovi treba da budu izabrani? Zar senat, na duži rok, neće ostati bez sveže krvi?“
Konačno, Gebelsova promena stava spram Hitlerove politike sklapanja saveza sa desnicom verovatno je prvenstveno bila posledica činjenice da mu je Hitler krajem maja i početkom jula ponudio mesto šefa Rajhske direkcije za propagandu u Minhenu, poziciju koju je priželjkivao bar od aprila.
(Oprema – redakcija „Blica“, urednik feljtona Tatjana Nježić)
Gebelsova biografija
Uskoro, tačnije u oktobru renomirana izdavačka kuća “Akademska knjiga” (www.akademskaknjiga.com) objavljuje knjigu, tj. biografiju “Jozef Gebels” Petera Longeriha u prevodu Emine Peruničić i Đorđa Trišovića. “Blic” u feljtonu onlajn objavljuje nekolicinu odlomaka .
Paul Jozef Gebels (Menhengladbah, 29. oktobar 1897 — Berlin, 1. maj 1945) bio je ministar propagande u nacističkoj Nemačkoj od 1933. do 1945., jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i jedan od njegovih najodanijih sledbenika. Poznatog po fanatičnom i energičnom besedništvu i izrazitom antisemitizmu mnogi istoričari ga smatraju odgovornim za čuvenu “Kristalnu noć”. Usavršio je tehnike „Velike laži“ u masovnoj propagandi. Posle Hitlerove smrti bio je kancelar na jedan dan, pre nego što je i sam izvršio samoubistvo.
